Рекордан промет Бањалучке берзе захваљујући задужењима Владе Републике Српске

Република Српска је у прошлој години на берзи емитовала десет обвезница укупне вриједности 594.837.000 КМ. Каматне стопе у јавним понудама обвезница Републике Српске кретале су се од 5,50 одсто до 6,10 одсто.

Поред тога, емитовани су и трезорски записи у вриједности од 266.817.940 КМ кроз девет јавних понуда, са каматним стопама од 2,2 одсто до четири одсто, што чини укупна задужења на домаћем тржишту у износу од чак 861, 6 милиона марака. Све то је допринијело да бањалучка берза оствари до сада највећи  промет од чак једну милијарду и пет милиона марака.

Руководство бањалучке берзе, у изјави за БН телевизију, признаје да је тај раст константно повећан због задуживања Владе Републике Српске.

„Расту промета допринијело је највише задуживање Владе Републике Српске, на тржишту хартија од вриједности. Република Српска се у прошлој години на домаћем тржишту задужила за 861 милион марака. Тржиште харитија од вриједности се показало као важан инструмент за управљање јавним дугом. Путем корпоративних обвезница осам предузећа је прикупило око 20 милиона марака“, каже Небојша Вуковић, руководилац Сектора за послоне операције на Бањалучкој берзи

Новинар Синиша Вукелић који годинама редовно прати рад берзи у БиХ објашњава да поред тога што их задужује преко свих граница, Влада Републике Српске грађанима прави и додатни проблем.

„Када се власт задужује на домаћем тржишту, то само значи да је Влада од својих привредника, од својих осигуравајућих кућа, од фондова, банака, узела стотине милиона марака, који умјесто да заврше инвестирани у привреду или грађанима кроз спољне и стамбене кредите, она је то искористила да финансира своје потребе“, поручује Вукелић.

Економисти су сложни у тврдњи да промет једне берзе који се своди искључиво на трансакције хартијама од вриједности једне Владе, односно на задуживање, не доприноси побољшању и развоју привреде у тој земљи, а објашњавају и зашто је то тако.

„То да је највећи промет емитовање хартија од вриједности Републике Српске, односно задуживање јавног сектора, говори да берза не мора ни постојати, јер ако је то једино чему ће берза служи, можемо слободно рећи да ми немамо тржиште капитала", тврди Игор Гавран.

„Ја сам разговарао са директором једног од тих фондова из Куала Лумпуру. Код њих грађани уопште не држе новац у банкама, него их улажу у фондове који преко берзи, које су гарант поштеног улагања, улажу свој новчани потенцијал. Берза је јако добра институција, и менаџмент није тако лош, али је проблем што привреда, не може да уђе у такве врста улагања“, објашњава Зоран Павловић.

Новинар Синиша Вукелић каже да је јасно зашто је то тако -  „Бањалучка берза се никада није опоравила од покушаја Владе Милорада Додика да увуче чешку електропривреду у РИТЕ Гацко. То је срушило тржиште капитала у РС. И ево сад видимо послије 15 – 16 година да и даље грца у тим проблемима који су изазвали талас неповјерења код инвеститора.“

У Бањалучкој берзи су свјесни проблема тржишта капитала у Републици Српској, али поручују да су они само организатори посла те да не могу утицати на то. Али признају да постоји рјешење.

„Неопходно је радити на развоју тржишта краткорочних хартија од вриједности, и укључивати у све то јавна предузећа. На овај начин би се омогућило пословање по повољнијим условима, поготово за предузећа за које гарантује РС“, каже Небојша Вуковић.

Као што то обично бива, у Влади Републике Српске не размишљају пуно о посљедицама, већ гасе тренутне пожаре. С обзиром на не тако добра економска предвиђања за ову годину, власт је одлучила да опет потражи рјешења у задужењима. План је да, како су појаснили у Министарству финансија, нађу стране кредиторе, а ако то пропадне, сламку спаса ће очигледно потражити на бањалучкој берзи и тако јој пумпати нови промет на рачун грађана Републике Српске.

(БН) Фото: Илустрација