Пале цијене плина у Европи, шта то значи за БиХ?

Наиме, једно вријеме је мегават-сат плина коштао чак 277 евра, док је цијена сада скоро 10 пута мања.

Захваљујући обилном снабдијевању и благој зими цијене природног плина у Европи су се стабилизовале на најнижем нивоу у посљедње двије године.

Тако је у уторак на референтној низоземској дигиталној платформи мегават-сат плина с роком испоруке од мјесец дана износио 29,7 евра, преноси дпа.

Заслуге нижих цијена су, према аналитичарима, добро снабдијевање укапљеним природним плином из увоза, те пуна складишта држава захваљујући благој зими.

Попуњеност складишта у Њемачкој је претходног викенда била на 83,80 одсто.

Подсјећамо, почетком прошле године цијена плина по мегават-сату износила је 79 евра, док је у октобру 2023. године износила 57 евра јер је због сукоба у Појасу Газе постојала забринутост за снабдијевање, али од тада је цијена у паду.

Иначе, највиша цијена плина по мегават-сату од 277 евра била је у августу 2022. године због смањеног снабдијевања из Русије, те је након тога Норвешка постала главни снабдјевач Европе овим енергентом.

Упитали смо Нихада Харбаша, стручњака за енергетику и генералног секретара Центра за одрживу енергетску транзицију "Ресет", како ће се пад цијена плина у Европи одразити на Босну и Херцеговину.

"Очекивања за БиХ су благи раст цијена плина (до три одсто) због вањскополитичких фактора на које не можемо утицати, те умјерен раст (око пет одсто) због унутрашњих фактора у БиХ.

На унутрашње факторе можемо утицати, али актери у гасном сектору своје оперативне, али и развојне трошкове, базирају само на једној мјери: повећању цијена транспорта и дистрибуције гаса које ће сносити крајњи потрошачи, без икакве заштите истих", објашњава Харбаш.

Додаје да се од влада тражи да се гас субвенционира, што је добра популистичка, али не и одржива мјера.

"Због броја актера у гасном сектору (снабдјевачи, транспортери, оператери, кредити, нефункционално управљање, итд.) цијене гаса крајњим корисницима константно расту, те се многи одлучују на прелазак на друге енергенте.

Дакле, актери у гасном сектору режу грану на којој сједе, а то је смањивање конзума, што средњерочно води ка томе да ће потрошња гаса у БиХ бити испод четири одсто, а дугорочно буде скоро занемарива", нагласио је Харбаш.

(Независне)