Има посла за правосуђе - ИРБ РС крије дужнике

Све информације о продаји потраживања од ИРБ-а тражио је шеф клуба посланика СДС-а у Парламенту Српске Вукота Говедарица.

Међутим, руководство ИРБ-а се,у одговору на посланичко питање, позвало на Закон о слободи приступа информацијама и утврђивање изузетака од објављивања информација због заштите приватности.

У одговору, између осталог, тврде да је довољно то што је јавно објављено лице које је откупило потраживања и износ потраживања.

"Чланом 9. Закона, ИРБ РС ће објавити тражену информацију без обзира на изузетак ако је то оправдано јавним интересом. У том смислу, цијенимо да је ИРБ РС задовољио јавни интерес на начин да је значајан дио информација већ објављен у складу са чланом 10. Закона (раздвајање информација на дијелове) у обиму који је био прихватљив за објаву у складу са законом, а кроз објављивање јавног огласа и саопштавања идентитета изабраног купца", каже се у одговору ИРБ-а.

За Говедарицу је одбијање ИРБ-а да пружи одговор ко су ти дужници доказ да није све урађено по закону.

"Опште је познато да је јавни интерес све оно што се тиче јавног новца и грађана. Самим тим намеће се питање, ако је заиста све урађено на законит начин, због чега се крију подаци о томе ко су дужници који су направили дугове од 180 милиона КМ", каже Говедарица.

Он даље наглашава да влада не жели да транспарентност буде једно од њихових начела и принципа. 

"У Влади и ИРБ-у желе на сваки могући начин да сакрију како је и на који начин пропало тих 180 милона КМ. Овдје је ствар јасна а то је да истражни органи и правосуђе морају да се баве конкретно са овим стварима јер је причињена велика материјална и финансијска штета Влади РС односно ИРБ-у", казао је Говедарица.

Отвара се и још једно питање - на који начин је једна рачуноводствена мала фирма са једним или двоје запослених могла да откупи потраживања у износу од 180 милиона КМ.

С друге стране, нетранспарентност поступка може алудирати на бројне сценарије и ризике гдје ће корист имати појединци, а не грађани и привреда,сматрају економисти.

Економиста Игор Гавран каже да је чињеница да је акумулирана толика количина ненаплативих потраживања и да тако велики износ није наплаћен показује врло проблематичну политику позајмљивања које је банка имала, јер значи да нису на прави начин провјеравали поузданост клијената.

"Сви имају оправдан разлог да сумњају да нешто а можда и цијели процес нису транспраентни да би се прикрило нешто што се није требало чинити и не чини се у интересу јавности", казао је Гавран.

Влада Републике Српске је 9. новембра 2023. прихватила понуду бијељинске фирме „Стандард рачуноводствене услуге“ у власништву адвоката Милоша Стевановића за откуп 180 милиона КМ доспјелих потраживања Инвестиционо-развојне банке Републике Српске за 32 милиона КМ.

О чијим дуговима је ријеч, какви су пројекти у питању и какве су гаранције, то ће јавности очгледно остати непознато.

(БН)