Пољопривредници широм Европе протестују

Бијес пољопривредника у посљедњих неколико недјеља довео је до блокада путева и тракторских парада, а протести су одржани у Француској, Њемачкој, Литванији, Пољској и Румунији, а раније и у Холандији.

Иако пољопривредници протестују због националних питања, они су уједињени када је ријеч о све већим изазовима са којима се суочава пољопривреда, укључујући екстремне временске прилике, птичји грип и пораст трошкова горива.

Незадовољни су због прекомјерних регулатива, укључујући на европском нивоу, као и прилива украјинских пољопривредних производа у ЕУ од укидања царинских дажбина 2022. године.

У покушају да смири бијес пољопривредника, предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен у четвртак је покренула нови формат стратешког дијалога који окупља пољопривреднике, еколошке организације и индустрију, како би се дошло до рјешења за проблеме пољопривредника у Европи.

Међу главним питањима су теме попут прихода фармера, одрживост, технолошке иновације и конкурентност, а дио програма је и питање зелене транзиције и забринутост да ће она изазвати додатне проблеме пољопривредницима.

Уочи избора за Европски парламент у јуну и анкета које показују раст популарности крајње деснице и националиста који се интензивно баве питањем пољопривреде, посланик у ЕП и потпредседник групације социјалиста Педро Маркес рекао је да су пољопривредници "веома важно бирачко тијело".

Испред Европског парламента у Бриселу су 24. јануара одржане демонстрације пољопривредника, којима је присуствовала и Марион Марешал, нећака Марин Ле Пен, која ће предводити француски десничарски покрет Реконкиста на изборима за Европски парламент.

У Њемачкој пољопривредници недјељама протестују због смањења субвенција за дизел, а у сусједној Аустрији, гдје се на јесен одржавају избори, десничарска Слободарска партија Аустрије прошле недјеље је организовала демонстрације пољопривредника.

У Француској се све већи гнијев фармера изражава као први велики изазов новоименоване владе премијера Габријела Атала. Огорченост су посљедњих мјесеци показали и пољопривредници у Пољској, Румунији, Словачкој, Мађарској и Бугарској, гдје произвођачи осуђују, како наводе, "неправедну конкурацију" која долази из Украјине зног снижавања цијена њених житарица.

У Пољској су у априлу 2023. године протести довели до оставке министра пољопривреде, а гранични прелази са Украјином били су блокирани од новембра, али је блокада привремено обустављена 6. јануара, након договора са пољском владом.

У Румунији су 7. јануара почели протести пољопривредника и превозника.

Стотине трактора и камиона блокирало је погранични саобраћај, што је отежало камионима са житарицама из Украјине да уђу у земљу.

Пољопривредници траже надокнаду за губитке које је изазвао велики поремећај на тржишту житарица усљед увоза јефтиног жита из Украјине, што, како наводе, није у складу са стандардима ЕУ.

Бугарски министар за пољопривреду и храну Кирил Ватев и бугарски премијер Николај Денков састали су се 21. јануара са представницима националног удружења произвођача житарица и бугарске пољопривредне коморе како би разговарали о статусу кво и избегли потенцијалне будуће протесте, након што су се пољопривредници окупили у Софији у новембру прошле године.

Протести би могли да се прошире, а предсједница Комитета професионалних пољопривредних организација Европске уније  Кристијан Ламберт упозорила је да се о протестима говори и међу пољопривредним синдикатима у Италији и Шпанији.

Синдикат словеначких пољопривредника позвао је новог министра пољопривреде Матеју Чалушића да одговори на њихове захтјеве и понуди нека решења, а уколико се то не догоди, упозорио је, пољопривредници позивају да иду стопама њемачких демонстраната.

У Виљнусу, главном граду Литваније, неколико хиљада фармера са 1.300 трактора окупило се ове недјеље на два дана захтијевајући боље цијене, ниже порезе на гориво, поједностављење прописа и забрану транзита руског жита кроз њихову земљу.

(Тањуг)  Фото:Сцхренсхот/Yоутубе