Будућност школе у индивидуалном приступу ученику
Са села у град, из града у иностранство – постао је пут великог броја становника Републике Српске. Најбољи показатељ одумирања сеоских домаћинстава је гашење школа, односно пад броја ђака у подручним одјељењима.
На подручју Републике Српске активна су 444 подручна одјељења , од чега чак 215 разреда броје око десетак ученика у просјеку. Упркос томе у Министарству просвјете наводе да није долазило до затварања школа.
Да подручна одјељења имају предности оцјењује професор српског језика Стојанка Ђокић.
Истиче да у одјељењима са малим бројем ђака учитељи и наставници имају више времена да се посвете сваком ученику понаособ.
“Не могу исте садржаје рјешавати ученици различитих способности, а када су веће групе имамо најчешће проблем са временом. Док професори и наставници који раде са мањом групом ученика у подручним одјељењима не раде мање, напротив они имају једну другу врсту изазова да своје вријеме од 45 мин. или више, посвећују мањој групи, али квалитетније.”, каже у изјави за БН професор српског језика и књижевности, Стојанка Ђокић.
Да је кључ образовања у подизању квалитета наставе сматра и бивши ректор Универзитета у Источном Сарајеву Стево Пашалић, чија статистика показује да је не тако давно, Српска имала много већи број основаца.
У Републици Српској тренутно је 84.500 ђака у основним школама, а прије двије деценије било је 124.000 ученика у тада осмогодишњим основним школама, подаци су демографа Стева Пашалића.
Пашалић сматра да је у ситуацији смањења броја ученика и студената рјешење у подизању квалитета наставе. “Да ли се то види? Чини? Сумњам. Ја који сам 50 година у образовању нисам то осјетио.”
Просвјетни радници окупљени су око мишљења да је будућност школе у индивидуалном приступу ученику.
“Вјерујемо да ће то можда бити школа будућности гдје ће родитељи из града из велике буке одвозити свју дјецу у нове школе на селима у којима влада једна пријатна атмосфера.”, додаје Ђокићева.
У прилог подручним школама иде и чињеница да у сеоским срединама, дјеца рано стичу реалне радне навике. Стога, ако надлежни желе да се боре за опастанак подручних одјељења морају понудити сигурност и ученицима и родитељима који живе на селима. Досадашња пракса је показала да се то не чини, јер у више од 500 бх. села не живи нико.
(БН) Фото: Архива
Повезане вијести
Тендер МУП РС за радаре додијељен коме је и намијењен
Однос Београда и Бањалуке мора бити институционалан, а не да зависи од појединаца
Породично имање под хипотеком за туђи кредит од 800.000 КМ
Отегли се радови на мосту на путу Бијељина - Брчко, возачи огорчени
Стопирана продаја "Нове Љубије" тешка 153 милиона КМ
Коментари (8)
Уч'тељ
Ухљеби ме, директоре! Дај ми неку сеоску школу са 10 ђака, од 5 часова данас, на 2 ћу им бацити лопту, па нека трче за њом, а на преостала 2 незнам шта ће мо! Једва чекам ликовно, српски и математика су ми нај гори, незнам чему уопште и служе
Јадно и бједно
Колико смо јадни и бједни, само погледајте ову професорицу које глупости ваља да би само очувала своје радно мјесто. Она је јадна и бједна ако тако мисли степен интелигенције јој је раван не нули већ испод нуле. Ја мислим да је и ње саме срамота какву је изјаву дала.Па професорице гдје си ти факултет завршила кад ваљаш такве глупости. Јадна дјеца коју ти учиш.
Семберија
Образовање у подручним школама је катастрофа, поготово гдје има више одјељења у истом, ту се знање не мозе стећи, да се посветис дјетету 10-15 мин, ма дајте молим вас. И кад оду у 6 разред види се њихово знање и рад учитеља. А и имамо проблем образованих учитеља, њих не занима дјак, само отаљигају и ајде куци, чак скрате сат прије па пошаљу дјецу кући. Треба контролу увести а све због дјеце.
Драган
Нажалост нетачно. Ученици који заврше прих пет разреда у подручним школама имају далеко мање знања од вршњака из централних школа. Шта је узрок томе тешко је рећи. Што се тиче бројности ученика у одјељењу она је оптимална од 24 ученика. Све преко тог броја онемогућава наставнике да реализју наставни програм. Свједоци смо одјељењима у Србији која броје чак 34 или више ученика што је катастрофа, а ради се тако у циљу уштеде на радним мјестима.
Хоок
Од просвјете нам је једино горе здравство
Никада
али никада родитељи неће возити дјецу из града у сеоске школе. Ово је највећа глупост коју сте измислили. У сеоским школама гдје "влада пријатна атмосфера" се дјеца грију шпоретима на дрва, често нема текуће воде или је иста неисправна за употребу, путеви до тих школа су лоше одржавани, често неасфалтирани па личе на оне из "Авантуре Индијана Џонса". Ко би водио дијете тамо??
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.