Све нас је мање: Требамо позлатити свако ново чељаде

Недавно је предсједник Републике Српске Милорад Додик честитао породици Петровић која живи у Цељу рођење четири бебе. Грађани Српске честитали су Словенији на четири нова становника, четири дјечака. Јер плач новорођенчета се код нас све рјеђе чује.

“Данас се јако мало рађа, пуно нас умире, превише нас одлази, а нико нам не долази”, каже Амер Осмић са Факултета политичких наука у Сарајеву.

Самир Бехарић, докторанд на Универзитету у Бамбергу, чији се докторат бави емиграцијом младог високообразованог кадра из земаља Западног Балкана за БН ТВ каже:

“Нигдје до сада нисам видио онолико дјеце и беба као на нискобуџетним летовима из БиХ”.

Срећа у несрећи је што немамо тачних и прецизних података. Тада би статистичка стварност вјероватно била много гора.

“То је проузроковано и природним кретањем становништва, односно врло високом смртношћу коју је имала Босна и Херцеговина у вријеме пандемије ковида 19 и одласком, односно пуно лакшим процесом доласка до боравишних виза у земљама Западне Европе”, истиче Осмић.

“Лицемјерно је замјерати младим људима који се одлуче да живот наставе у земљи гдје за посао неће морати да дају мито или да држе кишобран предсједнику политичке странке”, кажу стручњаци.

“Захваљујући добро организованим учауреним круговима моћи који младима не дозвољавају да уђу у њихове кругове, ти млади се одлучују за одлазак, а протеклих година имамо ситуацију да се ту не ради о одливу мозгова него и мишића, гдје одлазе и они који немају факултетско образовање”, наводи Бехарић.

Шта ћу и како ћу сутра? За породицу су потребне паре и вријеме, лакше је нахранити једна, него уста троје чељади... Брига за опстанак у земљи лошег система, непотизма и корупције рађа, изгледа, све осим дјеце.

“Ја својим говорим, имам само једно унуче, хајте вријеме је, шта чекате да нас буде више. Они кажу да за одгајање једног дјетета треба пуно, а за више треба мало више”, наводи једна Бијељинка.

То мало више је проблем број један. Грађани Бијељине наводе да планирају да оду из БиХ, јер овдје, како кажу, за њих нема будућности.

“Стан 30 квадрата за издавање је 350 КМ, а замислите једну породицу гдје човјек ради, а треба ти тај стан и 200 рачуни, а теби плата хиљаду и по КМ, плус дјеца што траже, мало је”, прерачунава се један младић док дјевојка наставља:

“Нешто најгоре што могу да чујем јесте да труднице немају основна права, услове, ни у болници, кад остану трудне остану без посла... Апсолутно ништа.”

Није баш ништа. Ту је једнократна помоћ од 500 КМ за новорођенче у Српској и хиљаду у Федерацији. Ако се којим случајем беба роди на неки од битних датума, бар у Српској, ту је предсједник или неки његов изасланик који носи златни дукат. Можда да је више празника, било би више и златника.

Јер, којом брзином нестајемо, сваког новог становника требало би да позлатимо килограмом злата, сматрају демографи.

“Краткорочне мјере немају великог ефекта”, јасан је Александар Мајић, демограф из Бањалуке.

Надлежни глуви и нијеми, без икаквог адекватног одговора на демографски проблем.

“Одлазе агенти промјена који би могли БиХ да помакну демократски и демографски, али и економски”, каже Бехарић.

Ми за то вријеме само слушамо како су школе празне, како у учионицама сједи по један ђак...

(БН) Фото: Срна