Нови цјеновник здравствених услуга донио проблеме

Очекивано, дугови здравствених установа расту, а са ИЗИС – ом се сви сналазе како знају и умију – и пацијенти и здравствени радници. У магли проблема са ИЗИС – ом, скоро па непримјетно је прошао и нови цјеновник услуга у здравству Републике Српске, који је на снази од почетка ове године.

Док здравство грца у дуговима и проблемима са ИЗИС – ом, пацијенти ходају с једне адресе на другу. Новим цјеновником услуга који је на снази од почетка ове године, не могу превити рану у амбуланти породичне медицине, замијенити уринарни катетер или примити кисеоничку терапију, као што је то досад било, већ у болници или хитној помоћи. На медицинском терену – хаотично стање.

"Хитно стање срчаног удара, астме које захтијева кисеоник може се десити било гдје. То се може десити било гдје, 50 километара одавде гдје пацијент не може добити ту услугу", објашњава др Александар Миличевић, из Одбора за здравство СДС-а.

Обољели од карцинома, према новом спсику не могу више урадити комплетан преглед у амбулантама породичне медицине. Чекање у редовима је за њихово здравље погубно, а успостављање реда је кључно за најтеже дијагнозе, поручују за БН пацијенти обољели од карцинома.

"Ми бисмо замолили да нам се олакша, да добијемо упутнице за онкологију. Самим тим не чекамо и не губимо наше драгоцјено вријеме које нам је неопходно", каже Мирјана Кнежевић, обољела од карцинома, Удружење "Диши за живот".

"Ја сам пацијент већ двије године и имала сам срећу да кренем са имунолошком терапијом и ево видите ме. Потребно је да се подигне свијест надлежнима и да нам се омогући фонд како се не би оволико чекало, јер пуно значи кад се на вријеме крене с овом терапијом", поручује Јадранка Бујић, обољела од карцинома, Удружење Диши за живот.

"Неопходно је успостављање Националног регистра обољелих. Они који одлучују о начину трошења средстава морају имати јасну ситуацију. Колики је број, које су врсте болесника, која старосна структура. Јер само тако можемо донијети и правилније одлуке", каже Сека Џелић, обољела од карцинома, Удружења "Диши за живот".

Док се надлежни баве неразумним измјенама на терену, дугови здравствених установа се гомилају. Посљедња у низу информација је парадокс у бањалучком Дому здравља који је подигао кредит од 2 милиона марака како би исплатио плате радницима. Упућени сматрају да је главни кривац за све што се дешава у здравству – политика.

"Ево сада након 10 година могу рећи да је кључ промјена у здравственом систему његова деполитизација. Здравствене установе су страначки плијен, и они када узму тај плијен, гледају да пуне своје касе, а не бавежи се њима као са јавним добром.

Друга ствар која је још страшнија је што се на начелника мјеста, помоћника директора стављауу страначки људи. Па чак и специјализације и субспецијализације одлучује се по страначкој основи ко ће то бити. Враћање конкурса и помјерање кадрова могло би дати резултат", поручује Слободан Станић, бивши министар здравља РС.

А колатерална штета, поред пацијената, су они здравствени радници који још нису ни стигли до специјализације, попут хитне помоћи или амбуланте породичне медицине. Примјер је и недавни напад на радника у хитној у Приједору, због чега су његове колеге и протестовале са захтјевом да им се обезбиједи статус службеног лица.

(БН)