Лијепе вијести: Пораст броја рођене дјеце у Републици Српској

Наиме, према овим подацима број рођене дјеце у 2023. години је износио 8.457, док је годину дана раније био 8.381. 

Истовремено, прошле године у Српској је умрло 13.570 људи, а годину дана раније 15.992. 

Демограф Александар Чавић у разговору за "Независне новине" истиче да је било могуће очекивати да ће доћи до благог повећања броја рођених. 

"У вријеме пандемије изазване вирусом корона био је смањен број склопљених бракова, али и број рођене дјеце, док је био повећан број умрлих", казао је Чавић и истакао да су се надали да ће након тога доћи до стабилизације и благог повећања броја рођене дјеце. 

"Ове бројке показују да ово повећање није за задовољство, али је сигурно за одсуство незадовољства", појаснио је Чавић. 

Додао је да је проблем то што је структура преосталог становништва таква да дугорочно не можемо говорити о стабилизацији ниског наталитета. 

Како је рекао, постоји група мјера које би утицале на то да млади проширују своје породице - од оних финансијске природе па до образовања. 

"Ми морамо у образовању међу дјецом говорити колико је битно оснивање породице у ранијим годинама живота", казао је Чавић и истакао да је поражавајућа мисао која влада међу младима да је брак крај њиховог друштвеног живота.

И демограф Стево Пашалић сматра да иако ови подаци нису довољни - у неку руку су добри јер, како је рекао, битно је да не долази до пада броја рођених. 

"Нама највише недостаје прворођене дјеце, чак око 50 одсто, јер пуно младих студира и помјерају границу која се односи на склапање брака и рађање. Код нас је данас средње рађање са 29 и по година. Планирање породице је битна компонента. Једно су жеље, а друго могућности. Западно тржиште нам данас буквално отима најпродуктивнију радну снагу. Стабилан и добро плаћен посао је најбоља демографска мјера", казао је Пашалић.

Додао је да су друга добра мјера бесплатни вртићи. Најмање ефекте  у овој области доносе новчана давања. И даље посежемо за том мјером, али нема ефекта", истиче Пашалић. 

Према његовим ријечима, статистика не узима у обзир спољне миграције.

"Њемачка је објавила да је за седам година у ову западну државу из БиХ одселило 53.800 људи, што представља око 25 одсто укупних одлазака из БиХ. Број здравствених картона у Републици Српској није критеријум, нити је извор података. Можда стотину хиљада људи ради у Словенији и сваког мјесеца долази у Републику Српску, односно у БиХ, али су они још наши резиденти, односно становници", каже Пашалић, истичући да су и породице данас дифузне, односно расцјепкане, те да се у свему овоме акценат мора стављати на прворођену дјецу.

(Независне новине) Фото: иСтоцкпхото