Република Српска распродаје и војну индустрију?

“Космос” и “Орао”, фабрике намјенске индустрије основане у бившој Југославији, већ блиско сарађују са Министарством одбране Србије. Још једна предратна компанија из ове области која се налази у Републици Српској, “Зрак” из Теслића у централној БиХ, од реструктурисања 2016. године је у већинском власништву Србије.

Радио Слободна Европа (РСЕ) није добио одговор из Министарства одбране Србије на упит о овој сарадњи.

Из Министарства одбране Босне и Херцеговине за РСЕ је речено да “намјенска индустрија није у надлежности” тог ресора, док Министарство спољне трговине и економских односа БиХ, у склопу којег дјелује Одсјек за регулисање области производње оружја, није одговорило на упит РСЕ до закључења текста.

Но, Александар Радић, безбједносни аналитичар из Београда каже за Радио Слободна Европа (РСЕ) да у Републици Српској постоји правни основ да Србија преузме фабрике војне опреме у Српској и то захваљујући Закону о производњи наоружања и војне опреме.

Овај закон је усвојен крајем прошле године у Народној скупштини Републике Српске. Према закону, страно правно или физичко лице не може имати више од 50% удјела у предузећу које производи наоружање или војну опрему – осим ако Влада не одлучи другачије.

Ово у пракси значи да одлуку о продаји већинског удјела у власништву странцима, када се ради о намјенској индустрији, у свим случајевима доноси Влада. Закон о производњи наоружања и војне опреме БиХ из 2004. године, не помиње страно власништво у овој области.

Желимо ојачати сарадњу између Србије и намјенске индустрије Републике Српске преко ових фирми, а Србија је заинтересована, изјавио је за РСЕ Војин Митровић, министар привреде и предузетништва РС.

О евентуалној продаји ове индустрије Србији – Митровић је рекао да “у овом тренутку о томе не жели разговарати”. Истакао је да ће Министарство одбране Србије и представници компанија договарати како даље.

Он је додао да и Република Српска и Србија желе да се “сарадња подигне на виши ниво”.

‘Космосу’ потребна ‘стратешка партнерства’

Душан Вјештица, директор “Космоса” за РСЕ на питање шта мисли о могућој продаји компаније Србији, одговара да је тој фирми потребно стратешко партнерство.

– Постигли смо одређени ниво раста који можемо у одређеним околностима, али треба нам стратешки партнер, треба нам свјежег капитала и требају нам нове технологије. Требају нам партнерства са компанијама, које играју значајну тржишну утакмицу на свјетским тржиштима – оцијенио је Вјештица.

Истакао је да је највеће тржиште на које извозе Србија, али да извозе и на тржиште Европске уније. Са Министарством одбране БиХ, каже, не сарађују.

– Вјероватно се не планира, а у дијелу средстава ПВО, Оружане снаге посједују та средства. Ми годинама не добијамо упит, не добијамо зато што Министарство вјероватно не планира финансијска средства, средства ремонта – рекао је Вјештица.

Он наглашава да би жељели да им база буду Оружане снаге БиХ, јер би им посао био много лакши, због сложених царинских процедура приликом извоза.

Додаје да од 2017. године, када је завршено финансијско реструктурирање, “Космос” остварује константну добит.

Зашто се војна индустрија Републике Српске ослања на Србију?

Војни аналитичар из Србије и уредник портала Балканска безбедносна мрежа, Александар Радић, истиче за РСЕ да су и раније постојале идеје да се сва одбрамбена индустрија у Републици Српској која није приватна “стави под контролу неке од фирми из Србије”.

– Раније је чак и формирано једно врло необично јавно предузеће у Србији, Дирекција КС. То је било једно чудо од предузећа само с једним човјеком, једино јавно такво предузеће које је требало да обухвати под својом контролом дио фабрика из Републике Српске и то је негдје остало прошлост”, појашњава Радић.

Он додаје да “Орао” од раније ради ремонт мотора, јер Ратно ваздухопловство Србије и даље користи њихове моторе из предратног времена.

Према њему, до сада ништа конкретно није предузето по питању рјешавања питања власништва, али да са недавно усвојеним законом у Републици Српској постоји “правна подлога” за такво нешто.

Он каже да, у контексту тензија у региону, не би требало да буде драматичне атмосфере јер су ове фабрике, како наводи, “познате по специфичној производњи”.

– Не праве готове производе који су одмах употребљиви у оружаним снагама. Они су дио једног ланца, прије свега одржавање подршке борбеним системима које има Војска Србије – појашњава Радић.

Он каже да Србија има план модернизације авиона, и њихову употребу до 2040. године, у чему би могао да учествује “Орао”, док би паљанска фабрика могла помоћи модернизацију тенка М84.

Подсјећа да без препознавања потреба Војске Србије ове фабрике немају сврху, те да би без ослањања на њих тешко преживјели на свјетском тржишту – а да на бх. плану тржиште “не постоји”.

– У Оружаним снагама БиХ авијација која је имала Ролс Ројс Вајпер моторе је приземљена 2006. године. Орлови, Галеб 4 и Јастреб авиони су приземљени, без перспективе да ће било када више да полете – истакао је он.

Како послују ове компаније?

Ваздухопловни завод “Орао” из Бијељине бави се ремонтом авионских мотора.

Према подацима Агенције за посредничке, информатичке и финансијске услуге (АПИФ) која води евиденције предузећа у Републици Српској, “Орао” је преко 80% у власништву Републик Српске, док остатак држи неколико јавних ентитетских фондова.

Завод је са Министарством одбране Србије у фебруару 2021. године потписао уговор о ремонту мотора за Ратно ваздухопловство и противваздушну одбрану (ПВО), вриједан 3,7 милиона евра.

Бањалучки Ваздухопловни завод “Космос”, у 100-одстотном власништву Републике Српске, бави се ремонтом у области ПВО.

Директор ове компаније, некадашњег лидера у ремонту радарских и ракетних система, Душан Вјештица, каже за РСЕ да су са Србијом “прошле године одрадили послове вриједне неколико милиона евра”.

“Орао” и “Космос” послују позитивно, према финансијским извјештајима доступним на сајту АПИФ-а. За разлику од њих, паљанска Фабрика је од 2019. године у стечају.

Ипак, министар привреде и предузетништва Републике Српске, Војин Митровић, каже за РСЕ да она није тако далеко од поновног покретања производње.

– Опрема је тамо, простор је тамо, резервни дијелови и одређене сировине, када кажем сировине, то су сирови блокови мотора које треба обрадити, који би били спремни за уградњу у тенкове – казао је Митровић.

(РСЕ) Фото: РФЕ/РЛ