Српска у проблемима: Због раскида уговора пријети арбитража тешка 200 милиона марака

Предузеће „Кермас Енергија“ упутило је крајем прошле седмице Савјету министара БиХ опомену пред покретање арбитражног поступка.

Прича о вјетропарку „Трусина“ стара је више од деценију, а сада би могла да добије и судски епилог.

Наиме, „Кермас Енергија“ је власник 97 одсто удјела у предузећу „Еол Први“ из Невесиња које је 2012. године са Владом РС закључило уговор о концесији за изградњу и коришћење парка вјетрењача на локацији Трусина.

Међутим, пројекат никада није започет јер „Кермас енергија” није доставила тражену банкарску гаранцију, правдајући то чињеницом да су у међувремену укинути подстицаји за производњу струје.

Како гаранције није било, Влада РС је 2019. године раскинула уговор о концесији, а „Кермас Енергија“ сада најављује арбитражу.

Правни заступник „Кермас Енергије“ Предраг Барош каже за ЦАПИТАЛ да је концесионар од самог почетка своје активности усмјерио на остваривање права на подстицај, док је концедент преузео све активности како он не би остварио право на подстицај.

„Регулаторна комисија за енергетику РС је онемогућила концесионару да оствари то право тако што је сваки од његових захтјева за признање права на подстицај одбила, с тим да је неколико захтјева одбијено уз изостанак било каквог правног основа“, тврди Барош.

У међувремену је Народна скупштина РС по хитном поступку усвојила измјене и допуне Закона о обновљивим изворима енергије којима је укинут подстицај, односно право на гарантовану откупну цијену за електричну енергију произведену из енергије вјетра, док је Влада раскинула уговор о концесији са његовим клијентом уз образложење да није доставио банкарска гаранција за добро извршење посла.

„Банкарска гаранција за добро извршење посла уистину није достављена, иако је представљала обавезу концесионара. Међутим, наведену обавезу није било могуће испунити без признања права на подстицај. Признање права на подстицај представљао је неопходан предуслов за реализацију пројекта изградње вјетроелектране „Трусина“, самим тим и за прибављање и достављање захтјеване банкарске гаранције за добро извршење посла“, наводи Барош.

Појашњава да „Кермас Енергија“, као већински власник концесионара послује са сједиштем у Загребу и по основу уговора о подстицању и узајамној заштити улагања и додатног Протокола о измјенама и допунама уговора од августа 2013. године, остварује право на покретање арбитражног поступка пред Међународним центром за рјешавање инвестиционих спорова са сједиштем у Вашингтону.

„Једнострани раскид уговора о концесији довео је до наступања штетних посљедица „Кермас Енергији“ као већинском власнику концесионара који је у пројекат реализације вјетропарка „Трусина“ уложио око пет милиона евра и неколико година проведених на пројекту, због чега се обратио са опоменом пред покретање арбитражном поступка Савјету министара, потражујући враћање незаконито одузете концесије или исплате новчаног износа од 102 милиона евра.

Тај износ, према финансијској анализи, представља минимални износ одштетног захтјева који ће концесионар потраживати путем арбитраже у случају изостанка споразумног уређена међусобних односа“, нагласио је Барош.

Иначе „Кермас Енергија“ је годинама била у спору са фирмом „Омега плус“ Београд која им је требала бити партнер на овом пројекту, а он је правоснажно окончан у њену корист, односно одбијен тужбени захтјев београдског предузећа.

(Цапитал)  Фото: Илустрација