Наставак суђења за убиство породице Сарајлић у Бијељини

Огњен Нешковић је казао да је јединица формирана на Сокоцу и да је на њеном челу био официр Душко Маловић, за којег је навео да је имао велики ауторитет.

“Сви смо били пријатељи, генерацијски близу”, рекао је Нешковић.

Казао је да су послије задатака на Врацама у Сарајеву и обуке на Јахорини у јуну пребачени у Бијељину, гдје је њих 20-ак било смјештено на посљедњем спрату зграде МУП-а. Рекао је да им је задатак био да “ријеше одређене јединице” које нису поступале у складу са законом у Зворнику и Брчком, као и да су одржавали јавни ред и мир.

Свједок је навео да су имали посебне, “метро униформе”. Казао је да је командир јединице био подређен тадашњем министру унутрашњих послова Мићи Станишићу.

На питање о ноћи између 24. и 25. септембра, када су се догодила убиства цивила у Бијељини, Нешковић је рекао да је 20. или 21. септембра с Маловићем отпутовао у Београд, а да се вратио седам дана касније.

Станишић је у Хашком трибуналу осуђен на 22 године затвора због злочина у више општина у БиХ.

За одвођење 22 цивила бошњачке националности из насеља Букреш и њихова убиства поред ријеке Дрине у Балатуну у ноћи са 24. на 25. септембар 1992. године оптужени су Живан Миљановић, Стево Бокарић, Јовица Петровић, Мирко Симић, Љубо Марковић, Славенко Кочевић, Звонко Пржуљ, Миленко Самарџија и Коста Станић.

Миљановић је оптужен у својству помоћника командира Станице милиције Бијељина, Бокарић као резервни радник Сектора државне безбједности Републике Српске, Петровић и Симић као припадници Интервентног вода Станице милиције Бијељина, а остали као припадници Специјалног вода МУП.

Нешковић је рекао да су са полицајцима у Бијељини имали коректан однос и да није било већих проблема. Навео је да је познавао једног по надимку Дизна (Мирко Симић) и Јовицу. Браниоцу Милошу Перићу је казао да њима нико из Центра јавне безбједности у Бијељини није издавао наређења нити да су имали заједничке активности.

О сазнањима у вези са убиствима цивила саслушан је Мирко Благојевић, који је у то вријеме био предсједник регионалног одбора Српске радикалне странке. Присјетио се како је једне ноћи, у локал у којем је био, дошао Лука Симић и казао им да се нешто дешава у насељу Букреш, гдје су њега и дјевојку зауставили полицајци.

“Рекао је да су били маскирани… Јако су се непријатно понашали”, казао је Благојевић, додавши да су им ти полицајци упућивали погрдне ријечи као Семберцима.

Додао је да је Симић испричао да су полицајци били са стране и да су их, како је рекао свједок, звали “Пахуљице” због специфичног црно-бијелог дезена на униформама. Благојевић је казао да је ујутро од Симића сазнао да је више од 20 људи побијено код Дрине у Балатуну.

“То је било нешто неприхватљиво, непојмљиво”, казао је Благојевић.

Испричао је како је 27. септембра у име странке саставио саопштење у којем осуђује тај чин и тражи процесуирање одговорних, те како је затражио од тадашњег директора Радија СИМ Пере Симића да га објави. Додао је да му је Симић рекао да не смије објављивати страначка саопштења, те је он онда преправио саопштење и у заглавље умјесто странке ставио “Команда српског четничког покрета”.

На питања одбране, Благојевић је казао да му је Лука Симић рекао да није никога препознао од полицајаца у Букрешу. Казао је да познаје полицајце из Бијељине Јовицу Петровића и Мирка Симића као пристојне момке и да никад није чуо да се они спомињу у вези са убиствима.

Сложио се са браниоцем Слободаном Цвијетићем да полицајци у насељу не би упућивали погрдне ријечи за Семберце да су међу њима тада биле колеге из Бијељине.

Браниоца Радивоја Лазаревића је интересовало да ли је свједок информације о јединици чуо само од Луке Симића. Благојевић је казао да је разговарао и са другим људима и да је цијела Бијељина знала шта се десило. На питање да ли је некоме пријавио догађај, свједок је рекао да не зна шта је више требало да уради након што је дао да се јавно објави саопштење.

Суђење се наставља 19. фебруара.

(<стронг>Детектор.ба) Фото: БИРН