Србија данас прославља Дан државности

Обиљежавање је почело у 7.00 часова на Авали, код Београда, када је изасланик предсједника Србије, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић предводио церемонију полагања вијенаца и одавања почасти на гробу Незнаног јунака.

Централну државну церемонију, која ће почети у 10.00 часова код Споменика вожду Карађорђу у Орашцу, предводиће изасланик предсједника Србије, министар одбране Милош Вучевић, а полагању вијенаца и одавању почасти присуствоваће и предсједник Републике Српске Милорад Додик, предсједник Народне скупштине Српске Ненад Стевандић и предсједник Владе Српске Радован Вишковић.

У 12.30 часова Вишковић ће у Цркви Светог Ђорђа на Опленцу присуствовати државној церемонији полагања вијенаца и одавања почасти.

Премијер Србије Ана Брнабић говориће на Сретењској академији "Културна дипломатија" у Крагујевцу у 13.00 часова.

Предсједник Србије Александар Вучић ће у Београду уручити одликовања заслужним појединцима и институцијама поводом Дана државности Србије, а уручењу ће присуствовати и предсједник Додик.

Церемонија уручења одликовања биће организована у 18.00 часова у сједишту предсједника Србије, на Андрићевом венцу.

Сретење је као државни празник проглашено одлуком Скупштине Србије 2001. године, а од 2012. празнује се 15. и 16. фебруара. Српска православна црква 15. фебруара слави Сретење.

На Сретење 1804. године почео је Први српски устанак, био је то зачетак нововјековне српске државе и обнове њене државности.

Тог дана 1804. године у Марићевића јарузи у Орашцу, у срцу Шумадије, група српских првака, најистакнутијих личности у Срба са простора некадашњег Београдског, односно Смедеревског пашалука, изабрала је Ђорђа Петровића Карађорђа за вожда, предводника устанка, те донијела одлуку о подизању општег устанка против Турака, односно дахија.

Непосредан повод био је терор дахија односно догађај који је историографија запамтила као "сјечу кнезова", када су дахије извршиле ликвидацију најистакнутијих Срба, што је довело до устанка.

Терор дахија је тада умјесто да спута бунтовност Срба заправо ненадано довео до распламсавања буне, а под вођством Карађорђа устаници су убрзо ослободили већи дио Београдског пашалука.

У првој фази битан моменат био је Бој на Иванковцу код Ћуприје у августу 1805. године када су устаници потукли војску Хафиз паше, новопостављеног челника Београдског пашалука, који је у потпуности ослобођен 1807. године. Исход Првог срског устанка одредио је мир Русије и Турске потписан у Букурешту 1812. године.

Услиједила је Хаџи Проданова буна 1814. и Други српски устанак априла 1815. године, на Цвети, у Такову.

Први и Други српски устанак 1804. и 1815. године постепено су довели до образовања нововјековне српске државе, а велики њемачки историчар Леополд Ранке назвао је тај период "српска револуција".

Карађорђевом буном 1804. године заправо је почео талас постепених ослобађања свих балканских народа од Турске, што је трајало током цијелог наредног вијека.

Сретење је одабрано за Дан државности Србије и због чињенице да је на тај дан 1835. године у Крагујевцу донесен први Устав Кнежевине Србије, назван - Сретењски. 

(Срна) Фото: ЕПА-ЕФЕ/МАРКО ДЈОКОВИЦ