Потребна рефома социјалне политике и пореског система

 Поводом Свјетског дана социјалне правде, које се обиљежава 20. фебруара у Бањалуци је одржана конференција на тему „Има ли социјалне правде у БиХ“ у сарадњи невладиних организација Оштра нула и УГ Радничка солидарност у БиХ..

Циљ конференције је био да подстакне јавну расправу и подигне свијест о важности социјалне правде у БиХ.

Конференцију је модерирала Гордана Катана, активисткиња и новинарка.

Како да грађани преживе са најнижим платама у оба ентитета с обзиром на износ синдикалне потрошачке корпе?

Многи грађани отпор пружају економским миграцијама. Поражавајуће је да власт од државног, ентитетског, кантоналног па све до локалног нивоа не чини ништа да се социо-економска ситуација побољша. Апелујемо да власт преузме бригу о оним грађанима који се налазе у стању социјалне потребе. Поражавајуће је да се посљедњих деценија, сва брига и рад политичких елита по питању социјалне правде свела на донације јавним кухињама и фотографисање у сврху сакупљања јефтиних политичких поена, не нудећи никав стратешки и дугорочни план.

Сва брига о социоугроженим и маргинализованим грађанима је на терету хуманитарних организација и организација цивилног друштва.

Према подацима Агенције за статистику БиХ, просјечна инфлација у БиХ у 2023. години у односу на претходну годину износила је 2,14, док је просјечна мјесечна нето плата у новембру 2023. године износила 1.296 конвертибилних марака.

Светлана Ценић економистица је рекла да од 2015. године у БиХ није рађена анкета о потрошњи становништва. „Срамотно је да се власт хвали са донацијама јавним кухињама, које су у суштини донације нас грађана_ки пореских обвезника. Много је лакше да се баве питањем јавних кухиња, него да се позабаве социјалним стањем у читавом друштву. Неопходна је реформа социјалне политике, као и реформа пореског система“ – упозорава Ценић.

Потребно је да се ограниче марже, а појам „закључавања цијена“ који је сада актуелан у економији не постоји. Цијене производа се нереално дижу, а потом се снижавају за свега 1% и на тај начин се врши обмана грађана и неопходно је да се под хитно редефинишу цијене. 

Тања Валентић, радница Царитаса, истакла је прво дјеловање Царитаса Бањалучке бискупије као хуманитарне организације почело деведесетих година, са пружањем здравствене и хуманитарне помоћи током рата. Након рата, Царитас је наставио да помаже у обнови домаћинстава, пружању бесплатне правне помоћи, отварању дома за старе и вртића, те организовању образовних програма за здравствене дјелатнике и његоватеље. Данас,

Царитас има око 100 запослених у својим центрима у Бања Луци и Бихаћу, гдје такође помаже мигрантима који су се нашли у тешкој ситуацији. 

Међутим, Царитас се суочава са проблемом нередовног исплаћивања средстава од стране Владе Републике Српске, која се обавезала да им годишње исплаћује 20.000 КМ за њихов рад. Због тога, Царитас мора да се ослања на помоћ страних донација и своје програме самоодрживости (вртић и дом за стара лица), а угрожен је и рад Католичког школског центра, јер им донације помажу да исплате плате својим радницима.

Ово је поражавајуће стање за једну велику хуманитарну организацију каква је Царитас и која заслужује већу подршку и признање за свој допринос друштву.

Подаци Савеза самосталних синдиката БиХ показују да је синдикална потрошачка корпа у новембру 2023. године износила је 2.954,80 конвертибилних марака, што значи да двије особе са просјечном платом у једном домаћинству од четири особе нису у стању подмирити основне потребе.

Саша Кукољ, предсједник Синдиката металаца и рудара Републике Српске, поручио је да синдикати треба да воде социјални дијалог и сви преговори са послодавцима морају да буду вођени на темељу социјалног дијалога. 

„Синдикати треба да се боре за стандард радника и за њихове што боље услове рада. Нажалост у последње вријеме све се само своди на разговоре о најнижој плати. Константно се шаље порука да млади људи не треба да се образују, јер са увођењем минималне плате изједначавају и висококвалификовани и нискоквалификовани радници. Платни коефицијент се не повећава. Жалосно је да радници који имају 30 година радног стажа примају минималну плату“ – упозорава Саша Кукољ. 

Остали представници синдиката поручили су током дискусије да су радници изгубили вољу и неопходно је да се едукују млађе генерације радника. Стварни социјални дијалог не постоји између Владе Републике Српске и синдиката Републик Српске, а повећање најниже плате у Републици Српској би требао да буде сјајан аргумент у рукама синдиката на основу којег би се побољшао положај радника.

На основу Закона о порезима и доприносима се пуни буџет, а не повећањем минималца. Здравствени радници константно одлазе из БиХ у Њемачку, а ускоро ће и у Аустрију која је ублажила мјере за добијање радних дозвола. Сваке године је све већи недостатак медицинских техничара и доктора у домовима здравља у БиХ.
„Упражњења мјеста здравствених радника који су напустили државу нажалост попуњавају преквалификовани радници који су завршили курсеве у трајању од пар мјесеци. Једна од порука са данашње конференција је била да становништво треба да се економски описмени“ – поручио је Александар Меселџија Караманов, предсједник синдиката здравствених радника.  

Економија у Републици Српској је доведена до задуживања на дневној бази. Као посљедицу имамо кредитна задужења у иностраним државама, а немамо адекватан правни систем који би могао да заштити имовину. Забрињавајуће је да су се радници почели отпуштати у фирмама у Републици Српској усљед повећања минималне плате. Уједно су се поједине фирме и затвориле у Теслићу и Добоју.

Разочаравајуће је да је човјек постао „најјефтинија роба“, нема нормалне услове рада,  нема продуктивности рада и код нас се економија не спроводи на бази оптималног рјешења. 

Социјална правда је идеја да сви људи заслужују једнаке могућности и благостање, без обзира на њихову националност, вјеру, пол, сексуалност или било коју другу разлику. Социјална правда се бори против сиромаштва, дискриминације, насиља и неправде у свим сферама друштва. Она је темељ мира, стабилности и развоја.
Нажалост, у Босни и Херцеговини можемо закључити да је социјална правда занемарена и угрожена, саопштено је након конференције..

(БН) (Фото: БН