ИЗИС и даље ствара проблеме, улажу још милион марака

Ако одете љекару, за специјалисту вам треба упутница, коју ћете добити на папиру. Уколико одете по прописане лијекове у апотеку, морате да понесете рецепт, такође на папиру.

Поставља се питање шта је грађане коштало 26 милиона марака, ако ништа поједностављено није. Након пада система, за поправке и одржавања биће уложено још и то више него милион марака.  

„Обзиром да је потрошен огроман новац и обзиром да постоје жалбе здравствених радника да се више баве информационим системо и уношењем података, него што траје преглед пацијента, чиме се угрожава здравље пацијента и постоје ризици по безбједност пацијента.

Мислим да је вријеме да заједничком сједницом Одбор за здравство Народне скупштине и Одбор за безбједност Народне скупштине, уз представнике Министарства здравља и Фонда здравственог осигурања, као наручиоце тог посла, размотре то питање и надлежним органима доставе све слабости тог система како би се подузеле законом утврђене мјере.

Конкретно, видимо да се сад мијењају протоколи безбједности, видимо да се мијењају улази. Према томе, да ли је неко одговоран што су ти улази раније лоше направљени, што ти птороколи безбједности нису били такви“, каже бивши министар здравља и социјалне заштите Слободан Станић.

Падом ИЗИС-а здравствени радници све пацијенте морали су да уписују ручно, а  њихове податке о историји болести нису имали, па је продужавање терапије било отежано.

Уколико је систем заказао, што се дешавало, преглед се морао платити, па чак и онај у Служби хитне помоћи. У ИЗИС је уложено много новца, а никакву корист не видимо, сматрају стручњаци. 

„Ја сам иначе говорио да већ ако треба да направимо систем у Републици Српској, одна би, пре свега, отишао да видим као су то урадили у Србији или Хрватској, ко је то урадио, какве су имали проблеме, јер уводити систем а немати претходна искуства увођења таквог система на другим местима, је врло ризично и то се управо десило у Републици Српској. Тако да они који доносе одлуку нису урадили ни право скенирање стања и извођача радова. Тако да ја лично мислим да је  то прилично велико трошење новаца на релативно неодговоран начин за озбиљну ствар“, истиче економиста Зоран Павловић.

Интегрисани систем и није тако интегрисан, јер поред папирних упутница, рецепата и дознака, у њега још увијек нису интегрисане и неке од највећих здравствених установа. 

(БН) Фото:БН