Двије године од почетка рата Русије и Украјине

Према терминологији званичне Москве реч је о специјалној операцији изазваној односом према руском становништву у Украјини, односно према Доњецкој и Луганској републици, које су претходно и затражиле интервенцију. 

Званична Москва војну операцију је представила и као денацификацију, осим демилитаризације.

Иако је реч о сукобу који је нижим интензитетом започео 2014, и трајао од тада, један од повода за директну интервенцију фебруара 2022. вероватно је била чињеница да је званични Кијев обелоданио одбацивање Будимпештанског споразума из децембра 1994, којим је Украјина одустала од атомског програма у војне сврхе. 

Односи две земље су затегнути 2014, када је оборен дотадашњи председник Украјине Виктор Јанукович. Разлог за насилну промену власти био је управо проблем спољне орјентације земље у перспективи. Пошто је Јанукович оборен уследила је сепарација Крима као и бунт у областима Доњецк и Луганск, а исто тако прогон, па и убиства Руса у Украјини.

Руски председник Владимир Путин претходно је, бар од 2008, врло директно, упозоравао да Русија не може да толерише даље приближавање НАТО њеним границама.

Окидач за покретање акције је вероватно био наступ, говор, председника Украјине Володимира Зеленског 19. фебруара 2022. током Конференције о безбедности у Минхену, у којем је позивао Запад да одустане од тактизарања према Москви, и да се Украјини да несумњив временски оквир за приступање НАТО. 

Непосредно пре тога, Зеленски је одбацио сугестије немачког канцелара Олафа Шолца да Украјина прогласи неутралност и да дефинитивно одустане од намере уласка у НАТО.  

Инвазија на Украјину започела је у раним јутарњим сатима 24. фебруара 2022. из више праваца. 

Са севера, са простора Белорусије, пут Кијева. Руске трупе доспеће, из тог правца, убрзо до самог Кијева и североисточно до Чернигова. 

Истовремено, са истока, из правца Сумија руске трупе крећу пут Кијева и допиру до самог града. Харков се такође тада нашао под опсадом.   

Паралелно се догађао покрет руских трупа од Крима пут севера.

Ваздушни рат почео је првог дана инвазије. Десетине ракетних напада догодило се одмах широм земље, укључујући и крајњи запад, попут Лавова. Мањим или већим интензитетом он све време траје. 

Иако су инвазионе трупе доспеле до кијевских предграђа, и наводно су елитне руске трупе ушле у град, до очекиване промене, преврата у Кијеву, или у украјинској војсци, није дошло. Украјинци су пружили озбиљан отпор код Ирпина, Хостомела, Буче. Покушај опкољавања Кијева, услед неочекиваног отпора украјинских формација, није успео. 

Велики конвој руских оклопних и тенковских јединица, наводно дужине 64 километра, који се кретао од Белорусије пут Кијева, обуставио је даље напредовање 5. марта, нашавши се на ободу украјинског главног града.

Опсаде Чернигова, Сумија, Харкова, поред близине руске границе, биле су неуспешне. На том потезу, напредовање је заглибило у градским борбама. 

Коначно, трупе Русије, на северном фронту, се повлаче, до 7. априла 2022. Са једне стране наишли су на неочекивани отпор, са друге, суочили су се са логистичким проблемима око снабдевања и одржавања трупа дубље у непријатељском окружењу. Од 13. маја, притисак на Харков је престао. Град је иначе свега 35 км удаљен од границе Русије.

На другим фронтовима, на југу, мање на југоистоку, од правца отцепљених Донбаса и Луганска, руски продор се наставио.

Херсон је заузет до 2. марта. Продор је даље настављен пут Миколајева, Никопоља и Запорожја. 

Опсада Мариупоља, на Азовском мору,  започела је 26. фебруара. Град је заузет после тешких борби, током маја. Покушај заузимања Миколајева, прве седмице марта, био је неуспешан. 

Руске трупе 26. фебруара приступају нуклеарној електрани Запорожје. Уследиће међусобне оптужбе због  стварних или наводних оштећења комплекса. Коначно, међународни тим ИАЕА, предвођен Рафаелом Гросијем, 29. августа долази у електрану како би размотрили стање и предузели мере.

Министарство одбране Русије 26. марта саопштава да је прва фаза војне операције у Украјини "генерално" завршена и да ће се руске снаге надаље усредсредити на ослобађање региона Донбаса, где су операције настављене. 

Како је тада наведено, проруске снаге држале су под контролом 93 одсто региона Луганска и 54 одсто Доњецка.

Током зиме, украјинска енергетска мрежа је знатним делом разорена. Русија је у више таласа гађала украјинску енергетску инфраструктуру. Само 15. новембра 2022. са 85 пројектила.

У ономе што је представљено као друга фаза специјалне операције, пошто су борбе у Мариупољу биле при крају, крајем априла и током маја пажња инвазионих трупа је усмерена на потез Миколајев Одеса, углавном ракетним дејствима. Мета су највише објекти инфраструкуре, посебно изгледа аеродроми.

Крајем 2022. Украјинци покрећу контраофанзиве на југу и југоистоку. Према Харкову офанзива Украјинаца почела је још септембра. 

Херсон је препуштен, стари део града, Украјинцима, 9. новембра. Наложено је повлачење на источну обалу Дњепра. Украјинске трупе у Херсон улазе 11. новембра.

Паралелно, Русија је прогласила анексију, припајање, четири региона југоисточне Украјине, Доњецка, Луганска, Запорожја и Херсона.    

Оквирно, 20 одсто територије Украјине, јуна 2022. налази се под контролом руских трупа. У том периоду, према проценама, око осам милиона грађана Украјине је интерно расељено. Земљу је током прве године ратних дејстава, напустило око 8,2 милона. 

Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је резолуције којима је војна акција Русије у Украјини осуђена, 2. марта 2022. и 23. фебруара 2023. 

Поступно су увођене све обухватније економске санкције. Више од 1.000 западних предузећа повукло се из Русије. Показало се међутим да је у том смислу Русија била ваљано припремљена. Извоз енергената је преусмерен. Индија је рецимо прихватила широк увоз горива из Русије. Економске санкције према Русији доживеле су потпуни фијаско. Односно, утисак је да су последице теже у земљама Европске Уније, макар у онима које су зависиле од гаса из Русије.

Гасовод Северни ток изграђен с циљем снабдевања Немачке, преко Балтика, оштећен је 26. септембра 2022. у водама данског острва Борнхолм. Немачка је претходно већ објавила да га неће користити, до даљњег, вероватно под притиском.

Међународни кривични суд у Хагу (ИЦЦ) 17. марта 2023. издао је налог за хапшење председника Путина и његове сараднице, због, наводно, незаконите депортације деце.

Након повлачења из Херсона и пораза код Харкова, руске трупе се првих месеци и пролећа 2023. концентришу на заузимање Бахмута, у области Доњецка. 

 У јуну 2023. Украјинци покушавају контраофанзиву на југоистоку, без много успеха. Дана 24. јуна, Вагнер група започиње побуну против Москве, макар против војног врха. Уследиће марш војних возила према северу, обустављен 25. увече. Заповеднику Вагнер групе, која се посебно успешном показала у борбама око Бахмута, обећано је уточиште у Белорусији.

Поморска база Севастопољ гађана је 12. септембра 2023. Наводно су оштећена два руска војна пловила. Десетак дана касније ракетама је нападнут Штаб руске Црноморске флоте у Севастопољу. Потом, 26. децембра нападнут је и наводно уништен велики руски десантни брод у бази у Феодосији, Новочеркаск. Још 14. априла 2022. командни брод руске Црноморске флоте Москва потопљен је Кримски мост, главна веза Керча и Крима, оштећен је бар у два наврата. Украјинци су га напали 8. октобра 2022. и поново 17. јула 2023. године.

Покушај офанзиве Украјинаца на југу новембра/децембра 2023. испоставио се као фијаско.

Авдејевка, велико украјинско упориште у области Доњецка, пала је 17. фебруара 2024. Био је то важан успех руских снага. 

Укупно, више од седамдесет земаља слало је помоћ Украјини, у овом или оном облику. Чак педесетак упутило је помоћ у наоружању или војној опреми. 

Европска Унија, доставила је тако помоћ у вредности 3,1 милијарде евра, док су САД, колико се зна, послале помоћ у вредности 29,3 милијарде долара Украјини.
 Наизглед парадоксално, напад на Украјину довео је до даљег ширења НАТО. Традиционално неутралне земље Финска и Шведска затражиле су пријем. Финска је постала чланица априла 2023.

(Тањуг) Фото: АП

(Тањуг) Фото: