Мало нас се рађа, много умире, а све више исељава...

Разводи најчешћи у 5. деценији

Од брака руке дижу углавном особе које су у петој деценији живота. Генерално, из године у годину, повећава се број разведених. 2022.године број развода скочио је на 2 865. Статистички гледано, то је за око хиљаду више у односу на 1997. Разлог због ког је све лакше скинути бурму, између осталог је недостатак компромиса.

“Постоје добри и лоши разводи, а ми смо спојили да је све то добро. Нехтијење, неспособност мушкарца или жене да прећуте неке ствари, да поднесу неку жртву, сви можемо да имамо лош дан, лош период, да се међусобно и не познајемо. Проблем је кад брачни партнери уђу у озбиљну заједницу, а не познају се. Криза брака је увијек посљедица, узроци су увијек специфичнија ствар”, рекао је социолог Владимир Васић.

Првороткиње “старије”.

Упоредо, све је мање оних који се одлучују стати на ‘луди камен’. Скоро 6 хиљада бракова више склопљено је 1997. године, него 2022. Као разлоге, стручњаци често помињу економску нестабилност, индивидуалну, али и друштвену. А у том исто друштву тренутно је на сцени ‘сукоб’ традиционалне и модерне жене. У трци за испуњењем свих очекивања, од школовања, запослења, осамостаљивања, помјерила се граница рађања првог дјетета.

“Родиље су нам све старије, прво дијете рађају са 29 године, прије неких десетак година биле су три године млађе него данас. На неки начин се показује да још увијек постоји тај стаклени строп кад је у питању каријера жена”, казала је директорица Агенције за статистику БиХ Весна Ћужић.

14.500 више умрлих него рођених у 2023.

Поразни подаци су и када се говори о природном прираштају, који је годинама негативан. Само у прошлој години 14 и по хиљада људи више је умрло, него што је рођено. Када се, уз све поменуто, дода и константно, дугогодишње исељавање становништва, очигледно је да је држава у незавидној ситуацији.

“Неминовно је да се у наредне двије три године мора провести попис становништва да видимо ново стање, да видимо колико је мање становника, што је евидентно у односу на 2013.годину и да на основу тога планирамо дугорочно, средњерочно и оно што је врло популарно краткорочно”, казао је демограф Амер Осмић.

Негативну слику, на тренутак би могло ублажити сазнање да је повећана просјечна старост умрлих. Но, знајући да су водећи узрок смрти кардиоваскуларне болести, и имајући у виду стресну бх. свакодневницу, прогнозе ипак нису оптимистичне.

(Н1) Фото: Фото: БН