Ко ће нас хранити: Пољопривредници на рубу очаја

Велика прољетна сјетва је на прагу. Оптимални агротехнички рокови се ближе, а произвођачи без плана за овогодишњу производну сезону.

Ове године ће, кажу , засијати знатно мање количине.

Миленко Лазић на површини од 15 дунума производи поврће. Дио рода предаје прерађивачима, док остатак пласира на тржницама широм БиХ. Из године у годину, каже Радић за Буку, све је теже произвести.

"Вјерујте, од ове производње ја и моја породица обезбјеђујемо средства за живот. Ранијих година смо ширили производњу, борили смо се. Школовали смо дјецу од тога. Надали смо се да ће једнога дана они тај посао преузети инаставити. Али ,видите каква су времена дошла. Ја сам огромна средства уложио прошле године у производњу, а дошао сам у ситуацију да је врећа краставаца коштала 0,25 фенинга. И опет је нико неће. Мени се производња више не исплати ,а опет шта друго да радим? Ни дјеца више у овоме не виде перспективу,  размишљају о одласку одавде", прича нам Лазић.

Произвођачи се надају подршци ресорног министарства.

"Очекујемо ових дана да ресорно министарство исплати средства за капиталне инвестиције. Та средства ћемо уложити у прољетну сјетву. Иначе,ако тога не буде ,не знамо шта ћемо. Сви смо ,махом у кредитима ", каже предсједник Удружења пољопривредних произвођача "Села Семберије" Бошко Радић.

Афричка куга десетковала фарме

На смањење обрадивих површина у прољетној сјетви, која би требала почети средином марта, умногоме ће- тврде произвођачи- утицати и проблеми које су имали појавом афричке куге свиња.

Већина ратара са овог подручја, подсјећају у Удружењу "Села Семберије"  бави се и сточарском производњом.

"Људи су претрпили огромне губитке. Веома тешко ће се опоравити од тога. Сви сми сваштаримо, јер од само једне производње не можеш се "покрити". Ево, ја сам имао на свом имању 120 грла и све ми је еутаназирано. Претрпио сам огромну штету. Министарство нам је исплаћивало одштету у неколико наврата ,али јако је тешко сад обновити производњу. Уведене су нове мјере које ми не можемо испунити,а немамо ни средстава да сами зановимо фарме", каже произвођач Мика Мелтић.

Вирус афричке куге десетковао је сточни фонд. Штете на подручју Републике Српске изазване појавом овог вируса процијењене су на 24 милиона КМ.

Само у Семберији је еутаназирано око 45 000 грла. Директне штете на овом подручју, процјењује се, износе око 10 милиона марака.

"Остало је још неких 4 милиона ,од укупних 24 милиона. Динамиком исплате смо задовољни. Прва средства која смо имали исплатили смо прво оне од 5.000 или 7.000 КМ штете,а то су управо они који су држали свиње да обезбиједе храну за наредну годину", рекао је Саво Минић министар пољопривреде шумарства и водопривреде Републике Српске приликом недавне посјете Бијељини.

Фармери су од надлежних затражили да се хитно регулише питање обнове производње, како не би остали без сточног фонда.

" Уколико се ускоро не ријеши то питање на адекватан начин, ми ћемо остати без свињског фонда и без пољопривредника. Свјесни смо да више нећемо моћи производити на начин на који смо то до сада радили. Али биосигурносне мјере које се постављају пред нас као услов за наставак производње већина фармера не може да испуни, јер нема средстава. Људи су презадужени ", каже Саво Бакајлић предсједник Асоцијације пољопривредних удружења БиХ.

Потребна је, каже Бакајлић, хитна подршка за капиталне инвестиције.

Каснила јесења сјетва

Због лоших климатских услова и скупог репроматеријала ,у јесењу сјетву хљебног жита ратари су ушли нешто касније.

"Нисмо имали избора, него да смањимо производњу. Видите, љетос су нам пшеницу откупили по 0,25 фенинги. То је пропаст. Мени је да бих посијао 450 дулума требало око 60 000 КМ, а након откупа пшенице, нисам добио назад ни трећину од уложеног. Не исплати се више радити" , испричао је за Буку Петар Драгојловић, произвођач из семберског села Амајлије.

Досадашњи подстицај  ресорног министарства износио је 500 КМ по засијаном хектару пшенице. Произвођачи траже да тај износ буде увећан.

"Тај износ сада би морао бити много већи. Бар 700 КМ да износи. Јер у овом условима немогуће је опстати. Нема сигурности у производњи, нема заштите домаће производње, нема подршке, нема сигурне цијене. Ми производимо, млинари диктирају цијену и увозе из Србије, Хрватске и Мађарске. То нема нигдје. И онда нас уцјењују, откупе нам мале количине, и то по мизерним, цијенама", каже Саво Бакајлић предсједник Асоцијације пољопривредних удружења БиХ .

Ипак, према Нацрту Правилника о подстицајима за развој пољопривреде за ову годину тај износ није увећан.

"Подстицај по износу засијане пшенице и ове године ће ,према новом Правилнику, износити 500 КМ/ха . У плану је премија за дизел гориво, која ће износити 0,75 КМ. А повећане су и премије за млијеко са 0,25 КМ/л ,на 0,27 КМ/л ", каже за Буку Зоран Малетић, помоћник министра пољопривреде Републике Српске.

Смањење производње

Предсједник Удружења пољопривредних произвођача "Села Семберије" Бошко Радић , потврдио је за Буку да је ,како наводи, "јесенас засијано 25% мање пшенице у односу на прошлу годину" .

"Ово нема нигдје. Погледајте, цијена једног бурека у пекари једнака је цијени 20 кг пшенице. Ово је нечувено. Ми производимо, други диктирају цијену и зарађују на нашој муци. Овдје трпе примарни произвођачи и крајњи потрошачи који све то на крају плате, а богате се откупљивачи и пекари. Ево, погледајте само у Бијељини, има ли игдје иједна пекара да не ради добро: Људи су незадовољни, одустају од производње", каже Радић.

Произвођачи траже нижу цијену хљеба

Због ниских откупних цијена пшенице, цијена хљеба је -кажу произвођачи- нереална.

"За шта и по ком основу пекари стално дижу цијене хљеба? Па ево, више ни нафта није скупа ,не могу се "вадити" на то. Пшеница има мизерну цијену,а при том је и увозе. Све то кад се сабере, цијена хљеба не би требала бити већа од 0,80 фенинга по килограму", каже Саво Бакајлић предсједник Асоцијације пољопривредних удружења БиХ.

Пекари најављују поскупљења

Са друге стране, цијене пекарских производа свакодневно расту. Ново дивљање цијена пекарских производа , које пекари правдају растом најниже плате у РС са 700 на 900 КМ, почело је већ почетком ове године. У семберско-мајевичкој регији цијене за сада мирују.

" Тренутно имамо залихе брашна. У овом тренутку не могу са сигурношћу рећи колике су те залихе, али док их има ми ћемо се трудити да држимо ову цијену која је сада. Касније ћемо већ морати да се прилагођавамо тренутном стању на тржишту, тако да ће вјероватно доћи до поскупљења", каже за наш портал Раденко Пелемиш предсједник Удружења пекара регије Бијељина.

10 000 произвођача мање

По свему судећи, пред произвођачима је још једна неизвјесна сјетвена сезона.

Нацрт Правилника за расподјелу средстава требао би свјетло дана видјети почетком наредног мјесеца. Након тога ће, тврде произвођачи, размислити о заснивању производње.

" Видјећемо, када Правилник изађе гдје смо и шта смо. Након тога ћемо знати са чим располажемо. А ни Правилник није свето слово да се не може мијењати", каже Бошко Радић предсједник Удружења пољопривредних произвођача "Села Семберије".

О стању у пољопривреди најбоље говори податак да је само у Семберији, највећој бх. житници ,у протеклих осам година од домаће производње одустало чак десет хиљада произвођача.

(Бука) Фото: БН