Јавна предузећа у Српској постала страначки плијен?!

Умјесто да буду кључни извор профита и да дио своје добити усмјеравају на буџет, 233 јавна предузећа са око 27 хиљада запослених, колико их је званично било у прошлој години, постали су главни потрошачи буџетских средстава. А да може другачије, показују развијене земље које су своја јавна предузећа претвориле у корпорације и са остатком јавног сектора, чине и до 40 одсто БДП–а.

„У свим земљама у Европи, јавна предузећа не смију гомилати губитке, уопште не смију бити на губитку. Морају имати максималне резултате и ефекте свог рада у циљу задовољења потреба грађана. Евентуално могу бити на нули у смислу прихода и трошкова“, поручује економиста Зоран Павловић.

Постоје три јасна модела по којима јавна предузећа у свијету функционишу, и сваки од њих подразумијева уклањање већег дијела непотребне администрације, избацивање на тржиште ради конкурентности, а институције контролишу финансије и велике пројекте. У Републици Српској обрнут распоред ствари.

„Добили смо ону стару „раднике сељацима, фабрике земљацима“. Ријеч је о нечему што се назива кумовска економија. Све то изазива лоше посљедице, јер нити су та предузећа слободна у својој активности, нити су лишена партнерства на начин како им то прописује нека власт“, каже бивши дипломата Игор Давидовић. 

Међународни монетарни фонд има врло јасна упутсва када је у питању одрживост јавних предузећа – држава као власник трајног капитала има одговорност за доношење одлука, при чему рапорт подноси Парламенту, а сву добит преусмјерава на локалну заједницу. У Републици Српској су као модел управљања јавним предузећима, што је ММФ навео као погубно за постизање успјеха, увели политику и подобне кадрове.

„ММФ је у вријеме Франциска Пародија скупљао 18 мјесеци финансијске извјештаје како би приказао стварни дуг јавних предузећа, и то само оних у којима је држава власник више од 50 одсто. Показало се да неки не подносе никад финансијске извјештаје. Према томе, шта очекивати. Кад засједну на власт, понашају се као да је то оставштина од маме и тате, а и тад би се ваљда боље понашали“, поручује економиста Светлана Ценић.

„Имате аутсорсинг, односно да изнајмљујете радну снагу за чишћење, одржавање, само оставити основну дјелатност којом се баве та предузећа. Било је таквих покушаја, нпр. у Шумама Српске, да други партнери извлаче дрва, ступце, да они режу и тиме се баве, а Шумама остаје само основна дјелатност. Доласком СНСД – а на власт набављена је опет механизација, која је била половна, а плаћена прескупо, па смо се вратили на почетак“, каже новинар Синиша Вукелић.

Питањем јавних предузећа у Републици Српској бавио се и главни републички ревизор. Према посљедњем извјештају Интерне ревизије и контроле, који је урађен крајем 2022. године, Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске је навела да јавна предузећа нису успоставила ефикасан и ефективан систем интерних финансијских контрола, а организација и начин функционисања интерне ревизије не доприноси у довољној мјери остваривању њихових циљева.

Доказ да се због тога нико није ни почешао, је да су и након посљедњих општих избора јавна предузећа била главна тема преговора свих коалиција, и све се свело на то ко ће уграбити што већи плијен и тако напунити сопствени џеп на штету државног.

(БН) Фото: Илустрација/Директ