Можда званичници Српске стигну и до Сјеверне Кореје, али пара више нико не да

Минуси у буџету Републике Српске се гомилају, а како се финансијске рупе повећавају тако расте и број путовања високих званичника Републике Српске по свијету, који очигледно не вјерују ни у сопствену бајку о економској стабилности Републике Српске. Хоће ли Милорад Додик "подвити реп" пред Западом или, пак, намолити новац на осовини Мађарска, Турска, Русија?

Власт у Српској нуди државне хартије од вриједности као на пијаци, а доказ да је све на продају је и треће задужење у овој години, гдје се Република Српска продајом трезорских записа задужила за 22 милиона марака, односно два милиона више него што је планирала. За то вријеме, путовања високих званичника Републике Српске се само нижу – од Мађарске до Русије. Жељки Цвијановић није било мрско да оде ни у Уједињене Арапске Емирате.

"Па свашта су они планирали. И аеродроме и хелиодроме, па то нисмо видјели. И мали и велики руски кредит.,, Ако траже паре на осовини Русија, Бјелорусија, Мађарска, Турска можда добаце и до Сјеверне Кореје. Можда ће из Сјеверне Кореје доћи делегација и у коферима донијети паре. А што се тиче Запада, можда очекују нешто отварањем преговора, а што се тиче преговора, иако се отворе, то ће им бити поклоњено, не заслугом било кога“, каже економиста Светалана Ценић.

И док предсједник Републике Српске своје капацитете користи за слику на друштвеним мрежама са Владимиром Путином, економију Српске спасава Бањалучка берза, односно домаће банке. Спасава или гура у понор, с обзиром да не постоји рационална намјена силних задужења, питају аналитичари.

"Сматрам да морамо зауставити било какву инвестициону потрошњу која није усмјерена искључиво ка развоју приватног сектора. Тако се у Србији ради. Они дају новац инвеститорима, али дају новац онима који покрећу производњу. Па им на тај начин расте бруто домаћи производ“, поручује економиста Зоран Павловић.

У овој години планирана су дугорочна задужења од 810 милиона марака на страним финансијским тржиштима, а 141 милион на домаћем, што је у укупном износу 951 милион. Од страних кредитора очигледно нема ништа.

У Одлуци о краткорочном задужењу продајом трезорских записа, Република Српска не смије да премаши праг задужења од 8 одсто остварених прихода у претходној години, што значи да може да се задужује краткорочно до 337 милиона у овој години. Тридесет три милиона марака су већ искоришћена.

"Оно што могу да кажем на први поглед, у реду траже се неки кредитори. Али, треба да се траже инвеститори, а не кредитори. Инвеститори који би могли бити партнери јавних корпорација, јер се свако задужење вишеструко враћа назад. Није то више питање нас или вас, већ надолазећих генерација, наше дјеце. И гдје се тај новац види у реалном животу. Гдје је тај Елдорадо о коме се стално говори?“, пита бивши дипломата Игор Давидовић.

Због санкција Република Српска не може изаћи на инострано тржиште. А и прије неколико година када је успјела емитовати на Бечкој и Лондонској берзи, мутни договори коштали су званичнике Српске судског процеса.

Најбољи примјер за то је саслушање које је имала Зора Видовић, министар финансија, прије неколико дана у бањалучком Окружном суду, по тужби Душана Мађида Пајића, који тврди да га Влада Српске није испоштовала иако их је пробио на лондонску берзу 2021. године када су успјели да се задуже за 300 милиона евра.

Да тада нису била чиста посла, најбоље показује чињеница да државне хартије од вриједности Републике Српске више нису пожељне на овим берзама, а ни представници званичних институција који су изгледа оцијењени као врло сумњиви сарадници.

(БН) Фото: Архива