Превале и по 100 км за сићу: Достављачи на маргини
Компаније за доставу хране и других намирница доживјеле су процват током короне. Свака достава доноси бонус зараду, па се тако у трци за овцем и временом, труде да буду што бржи и ефикаснији. Гужва у саобраћају и недовољно мјеста за паркирање, проблеми су са којим се свакодневно суочавају.
Посао достављача није лак, а константан је: зими док је хладно, љети на високим темпратурама. Заштитна опрема слаба или готово никаква.
24-годишњи Владан Петрић, због здравствених проблема не може да управља моторним возилима, те је достављач на бициклу. О првој достави и незгоди коју је имао, каже:
"Враћао сам се са прве доставе рано ујутро, човјек на паркингу није ме видио, отворио је врата и закуцао сам се у врата. Тада сам престао да радим. Након тога поново сам почео и радио до октобра, па сам поново паузирао, јер радим на бициклу, а тада нисам могао радити, јер су лоши временски услови," рекао је достављач Владан Петрић.
О саобраћајној гужви која је нарочито изражена у већим градовима, најбоље свједоче радници.
"Превелика је гужва. Мало паркинг мјеста гдје можемо да дођемо. Нпр. често морамо да кружимо да бисмо покупили храну, јер Глово ради са више ресторана и увијек имамо тај проблем са паркингом," истиче дистављач Трајан Јанковић.
Из Агенције за безбједност саобраћаја кажу да без обзира колико је важна брза достава, не смију се кршити саобраћајни прописи, а акценат се
ставља на непрописно паркирање и употребу мобилних телефона током вожње.
"Они истовремено када возе од таче А до тачке Б имају много телефонских позива, користе много мобилни телефон, наравно ту је употреба хендспри уређаја неопходна ,да се ту растерете, и возачи да се концентришу, јер свако ометање пажње утиче на саобраћај да се изазову саобраћајне незгоде", указује Младен Петровић, директор Агенције за безбједност саобраћаја
А, у случају када дође до незгоде, иза достављача нико ме стоји.
"Нажалост нема никакве помоћи нити осигурања. Нажалост живимо у таквој држави, за посао који радим немам осигурање, нисам пријављен и шта год да ми се деси сам морам", наводи Петрић.
"Ја мислим да сви достављачи треба да имају мало већу плату и да буду пријављени и осигурани.." додаје Јанковић.
Оног тренутка када као купац добијете позив "стигла је достава", сјетите се да су ово радници којима је потребна помоћ.
(БН) Фото: Илустрација
Повезане вијести
Тендер МУП РС за радаре додијељен коме је и намијењен
Однос Београда и Бањалуке мора бити институционалан, а не да зависи од појединаца
Породично имање под хипотеком за туђи кредит од 800.000 КМ
Отегли се радови на мосту на путу Бијељина - Брчко, возачи огорчени
Стопирана продаја "Нове Љубије" тешка 153 милиона КМ
Коментари (8)
РЕ Достављач хране
1000% све тачно од ријечи до ријечи!!
Олга
Бицикла по пијацама по 250км . Јефтина. Бицикло и користено треба бити 400 км .Неце нико бицикло а прије је бицикл био омиљен .Посилио се народ..Нек јос купују док су јефтина. Поскупице бицикла пуно .
Бато
Ста би тек могли радници Републицке геодетске управе да казу који по 10 година раде непријављени, не иде им ни стаз, нити имају здравствено ни пензионо? Раде одговорне послове са факултетом за 880 марака, сто је мање и од новог минималца. А на биро рада се јављају јер су за систем “незапослени”. Туга и цемер.
Достављач хране
Када причамо о сивој економији и платама овај посао који људи раде вјероватно заузима прво мјесто. Невјеројатан број ових људи не да нема минималну плату већ у опште није пријављено, раде на дневницу од 25 до 30КМ, радно вријеме је у просјек девет сати, шест дана седмично, неки раде чак и 14х не би ли одрадили дуплу смјену и узели већу дневницу, а и када има пријава више је оних на 4х него оних на 8х. Слободна субота и недјеља је код већине немогуће добити. Да нема бакшиша не би нико ни радио, али није ни неки бакшиш (од 5КМ до 20КМ по смјени) када се узме у обзир да имају од 20 до 30 (неки и пуно више) достава дневно то и није неки бакшиш. Налета се и наноса момачки толико да се не стигне ни јести. Јутарње смјене када доносе храну у фирме или државне установе је у већини случајева лоше и горко искуство, када те неко гледа са висине и сматра те за малим и јадним, а не размишљају да им је управо та особа храну на ноге донијела (код ових из „фирми“ бакшиш је непозната ријеч). Ништа боље није ни навечер, од пијаних људи, паса који те дочекају у дворишту (јер муштерија није рекла да га има, па се пењеш на дрво у једном скоку), муштерија који те знају без гаћа дочекати, особа које не пријављују да имају ковид (па се и они сами додатно излажу вирусу), листа је дугачка. Често на њих се људи деру „гдје си до сада, што ти је требало оволико, прије би ја вола испекао“, а не знају да ови људи нити спремају храну, а нити лете по граду, гужва, затворене цесте, судар, милион ствари се дешава. Возе се неисправна аута које им је послодавац дао као радно средство, а достава као у причи. Није лако достављачима и ови људи заслужују да се зна какво је и њихово стање, те колико су подцјењени.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.