Љекари забринути: "Нешто се чудно дешава са дјецом"
Након прегледа 260 будућих првачића, љекарима и професионалцима из других области у добојском Дому здравља нешто је запало за око, због чега би њихови родитељи требало да се замисле.
"Кад дијете дође код терапеута, без обзира на то колико смо ми њима непозната лица, непознат је и педијатар, непознат је и стоматолог, некако су хладни. Преко пута непознате особе ако сједнеш, ми смо увијек и насмијани и постављамо нека питања која су из свакодневице, нпр. колико имају година, знају ли у коју школу ће ићи, кога имају код куће, дјеца немају тај осмијех који очекујеш од петогодишњака или шестогодишњака, да су ведри, па на крају крајева и ако су примили вакцину да су тужни и да кажу боли ме. Некако то изостаје. Не кажем да је код све дјеце тако, али у већини случајева јесте, тако да се запитамо шта ће бити с тим генерацијама у периоду пубертета и каснијег одрастања, и родитељства, на крају крајева. Мислим да, и говор и емоције углавном иду из породице. Породица нам је кључ и основ свега, на томе треба радити", каже Мира Цвијановић, логопед у Тиму за дјецу и омладину Центра за заштиту менталног здравља.
За полазак у школу није битан само хронолошки узраст, односно старост дјетета, наводи педијатрица Дејана Јовановић.
"Дијете мора да буде у потпуности тјелесно зрело, емоционално и психички зрело да би пратило убрзани темпо школе. До сада смо прегледали 260 дјеце, очекујемо око 300. Најчешћа одступања која смо примијетили јесу поремећаји оштрине вида, затим равна стопала и поремећај развоја говора. То је такозвани екранизам, односно тзв. дигитална дадиља, јер дјеца доста времена, нажалост, проводе испред екрана. Екрани су заслужни за поремећај оштрине вида и, наравно, поремећај развоја говора јер да бисмо развијали говор ми морамо да причамо са другом особом, односно да имамо дијалог. То су неки нови поремећаји које ове нове генерације имају и, нажалост, то има тенденцију раста", рекла је Јовановићева.
Наталија Миљановић, мајка будућег првака, испричала је да је њен син Никола трећи првачић у породици.
"Има мало потешкоћа са одређеним словима, што ћемо да исправимо до почетка школске године, али све у свему је здрав и спреман за школу", каже Миљановићева.
Систематски прегледи још трају, а осим код логопеда и педијатра, родитељи са малишанима одлазе и код стоматолога.
"Из године у годину можемо рећи да су зубићи све бољи и бољи, вјероватно због тога што је код нас развијена Служба за превентивну и дјечју стоматологију, тако да је каријеса с годинама све мање што је јако добро. Све је више здравих шестица које се на вријеме заливају, тако да се са превентивним мјерама почиње из почетка и онда када је то неопходно, тако да су због тога у ствари и битни систематски прегледи. Са сваким прегледом уоче се и здрави зуби и кариозни зуби, здрави се заштите од квара, а ове кариозне можемо на вријеме да поправимо", казала је Анита Калајџић, дјечји стоматолог.
(Независне / фото: илустрација)
Повезане вијести
Тендер МУП РС за радаре додијељен коме је и намијењен
Однос Београда и Бањалуке мора бити институционалан, а не да зависи од појединаца
Породично имање под хипотеком за туђи кредит од 800.000 КМ
Отегли се радови на мосту на путу Бијељина - Брчко, возачи огорчени
Стопирана продаја "Нове Љубије" тешка 153 милиона КМ
Коментари (19)
Реалан
Ко зна шта се све налази у тим несретним вакцинама,моја су сумња једино вакцине. Мој унук има близу седам година а већ је вакцинисан десет пута а не знаш за шта су та дјеца све вакцинисана. Не бих ме изненадило када бих та дјеца од толиких вакцина постала стерилна а то је нај већи проблем у друштву. Данас ако хоћете дијете у вртић или у школу мора да се вакцинише а већ је примило пуно вакцина. Доктори бих се требали позабавити таквим стварима да се строго те стране вакцине преиспитају.
Јелена
Свака цаст педијатрији,кад су примјетили.Сад кад сам процитала,то је тацно сто посто.Имам и ја унука и у којој год ситуацији примјетим ту хладнокрвност.Цесто га ја водим љекару али нису као некад сто смо били ми,да ипак осјете мало нелагоде.
Жена
Све ће то народ позлатити.Кад дјете од десет година каже родитељу купи ми диплому за рођендан да неидем у школу требамо се запитати шта ће то дјете сутра постати и да то ради и има породицу. Живи били па видјели
Реално
Мислим да је то нормална реакција код вецине дјеце из Добоја која одрастају у средини гдје их папци и лопуже раскућавају, уштва обрен,распоп и разгоропадјена учитељска. Бог их је уозбиљи јер знају да ће морати запети, да им је будућност неизвесна док год горе наведене ништарије се не скину са њихове грбаче и престану арчити њихову будућност...Дјецо ипак се смијешите, а Бог це помоћи да добојски спектакл зликовци оду бестрага...И још даље
Ана Марија
Оа господо радите на том зато сте плацени,немој те само филозофирати и гледати гдје цете отворити приватну амбуланту.И онда удри по овом напа еном и сиромасном народу.
Добри су
Какве су вец вецином родитељи одгојени у виртуелном авијету са мањком емпатије по питању било цега, егоцентрицни, користољубиви,са наопацке вредновањем скоро свих вриједности....
Ве3
ДЈЕЦА СУ СЕ ПРИЛАГОДИЛА САВРЕМЕНОМ ОХОЛОМ ДРУШТВУ. НИШТА ДРУГО. КО ПОКАЖЕ ЕМОЦИЈУ ТАЈ ЈЕ ГУБИТНИК.
Ре Дјеца
Ста лупетас,систематски прегледи прије поласка у сколу су били и прије 50 година ал није било мобилни телефона и није свака породица могла имати телевисор 🙄
Не лупајте
то је дубљи сициолошко- псухолошки проблем. Имам другарицу, социјални радник, она је искуствено боља од пола доктора социолога и психоаналитичара са дипломом. Причао сам са њом послије оног у Рибникару. Стварају се безосећајне ," хладне" генерације, одсуство емпатије и симпатије (заљубљивања, сјетите се, сви смо се као мали бар једном што кажу "затрескли" и тиме отворили врата љубави и љубавној патњи које неминовно иду заједно), себични, повучени, све им је доступно на интернету, родитељи забављени стицањем пара и ништа не примјећују. Чим им нешто не даш мрзе те, мрзе због тога и родитеље, а у ствари мрзе себе а не мигу си помоћи. Има филм, одрасла особа, Мат Даимон и онај Wилиамс, одличана психолошка драма, то је то.Ти јесте и тек ће бити проблем. Трена помоћи системски ридитељима па ће они дјеци. Није лако али требају људи, службе, а ми то још немано. Сигурно велики дубоки проблем који треба најприје научно дефинисати па дјеловати. Иначе, биће још Рибникара бојим се. Обичан родитељ и деда.
Дјеца
више не вјерују тим педијатрима плаћеницима који желе да их трују отровним шприцама! ОБЈАВИТЕ КОМЕНТАР!!!
Јоја
Какви родитељи таква деца ... безобразно неодгојено и сл....
Модерна породица
Да објасним вама боомерима како то данас функционише... Цуре док су младе и згодне се утркују око татиних синова, а да будем искрен и око окорјелих криминалаца, у нади да ће се "добро удати" (поремећене друштвене вриједности и на главу окренут појам шта је добро). Такви имају де фацто хареме од три-четри цуре у ротацији, док им не досаде. Е онда пред 30у, та цура која је емотивно исцрпљена а богами није више ни у цвијету младости физички, тражи некога ко јој је до прекључе био "јадник", нпр. неког поштеног "штребера", уда се ако има среће, али га ПРЕЗИРЕ... И шта очекивати кад дјеца одрастају у таквим домаћинствима гдје је тата мами РАЗОЧАРЕЊЕ јер није криминалац?
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.