Гдје завршавају милиони из касе “Лутрије Српске”?

Лутрија Републике Српске добила је негативну оцјену и од главног ревизора, а пут до успостављања контроле и ревизије је трајао пуне двије деценије.

Лутрија Републике Српске претходно је контролисана тек једном откад постоји – давне 2003. године. Протекле су пуне двије деценије до поновног ревизорског увида у рад ове фирме, а недостатак контроле учинио је своје. Играње по сопственим, а не општим правилима није прошло незапажено, па су од главног ревизора добили негативну оцјену за финансијко стање. 

Укупни приходи за 2022. годину су, према ребалансу буџета били око 5 милион и 800 хиљада марака, док су укупни расходи били око 4 милиона и 400 хиљада, што значи да је добит прије опорезивања била око милион и 400 хиљада марака.

„Лутрија Републике Српске је једно у низу предузећа које служи за извлачење и прање новца. Ми смо више од годину дана на Одбору за ревизију тражили да се уопште уради ревизија, а онда тај ревизорски да дође у Скупштину, јер је скупштинска већина упорно одбијала ревизију управо да јавност не би сазнаа шта се ради тамо“, каже Небојша Вукановић, шеф Клуба посланика Листе за правду и ред у НСРС.

А да се радило свашта, радило се.

Најспорније у свему је дијељење накнада директорима, члановима Надзорног одбора, па и радницима, које није у складу са Законом и одлукама Владе Српске, што показује одгроман ниво бахатости и самовоље.

Иако је предузеће било у губитку годину раније, Надзорни одбор је да дао себи за право да прекрши одлуке Владе и одреди висину личних примања запослених, која је досегла цифру од 833 хиљаде и 506 марака. Није се штедјело ни за превоз, око 52 хиљаде марака.

За топли оброк је потрошено пола милиона марака, док је за регрес, огрев, разне помоћи и 8. март дато запосленима око 250 хиљада марака.

Такође, чланови Надзорног као и Одбора за ревизију примали су накнде од 400 марака за 2022. годину, иако су прије тога пословали у губитку.

„Нисмо ни ми задовљни ревизорксим извјештајем, обавеза скупштине је да разматра, ревизори су дали препоруке које треба отклонити. треба бити крајње поштен у једном дијелу препорука ради се о погрешном књижењу није конто тај него други конто", потврдио је Радован Вишковић.

Новинар Синиша Вукелић објашњава да Лутрија РС има монопол, али да се нашла у проблему када је измијењен Закон о играма на срећу. Крајњи циљ је био да се ишчупа тај монопол и да се да приватној компанији, поручује Вукелић.

„Али она је тај монопол извезла, и давала га заједничкој фирми – Електронска видео лутрија РС, која је склопила заједничко предузеће са аустријском компанијом преко ноћи, која има монополистички положај. Али чак ни та ЕВЛ не убире профит, већ кајмак купи компанија породице Радишић која набавља и уговора терминале за Игре на срећу по Републици Српској“, каже Вукелић.

„Јасно је да још крајем 90–тих година када је Милорад Додик био премијер, и када је свог кума Милета Радишића поставио за извршног директора Лутрије, почиње пљачка лутрије. Изнесене су десетине милиона марака разним штетним уговорима“, поручује Небојша Вукановић.

Од 2019. године, када је измијењен Закон о играма на срећу, чиме је омогућен монополистички положај Лутрији Републике Српске у приређивању игара на срећу, Влада Републике Српске и Министарство финансија као заступници капитала у овој институцији се суочавају и са милионским тужбама многих кладионица.

Окружни привредни суд у Бањалуци је тада донио пресуду према којој је Република Српска компанији “Премиер спорт” дужна исплатити више од пет милиона КМ на име изгубљене добити. А нови судски процес, који је покренуло 13 предузећа која се баве приређивањем игара на срећу и која траже одштету од 6 милиона марака, тренутно је у току и, како сазнајемо, рочишта се стално одлажу.

(БН) Фото: Илустрација