Питање за Владу: Гдје ћете обезбиједити средства за ликвидност буџета?

На данашњој прес конференцији поводом актуелне економске ситуације о Српској предсједница Народног фронта, Јелена Тривић, поставила је питање предсједнику Владе гдје планира да обезбиједи средства неопходна за одржавање ликвидности буџета, с обзиром на то да је Одлуком о дугорочном задужењу планирано задужење на иностраном тржишту од 810 милиона КМ, а на домаћем око 140 милиона.

Она наводи да смо до сада видјели некакве турнеје званичника по другим земљама, али не и конкретне потезе у том правцу. 

У немогућности да се, због политичких неприлика које владају у Републици Српској, Влада изаће на страна тржишта капитала и емитује обвезнице, поставља се питање по којој цијени и уз које друге услове Влада планира да обезбиједи недостајућих 800 милиона КМ и шта ће од имовине бити залог за та средства.

Свакако ликвидност буџета је угрожена и сви параметри показују да би до извјесних кашњења у исплатама и другим буџетским корисницима могло доћи. Добављачи се одавно не исплаћују редовно, а и пољопривредницима касне исплате.

Што се тиче јавног дуга, и даље смо двоструко задуженији од Федерације БиХ, јер наш дуг износи 43,7% БДП, а у ФБИХ 22%“, изјавила је Тривићева.

Тривићева додаје да се званичници Српске обично хвале неким параметрима, те да њу занима како коментаришу чињеницу да су инвестиције у стална средства на рекордно ниском нивоу и износе само 15,7% од бруто домаћег производа. Истиче да је ово катастрофалан податак који говори о лошој структури привреде Српске, јер све испод 20% БДП-а је јако лоше и таква привреда не може да генерише будући бржи економски раст.

Она се осврнула и на привреду Бања Луке, те истиче да је фрапантан званични податак да је покривеност увоза извозом за бањалучку привреду на нивоу од 35%, и да је у последње три године у сталном паду, док је републички просјек око 75%.

Тривићева каже да нам управо то говори да је у структури привреде Бање Луке извозна база на јако ниском нивоу. 

Тривићева је изјавила да у свијету данас скоро да не постоји земља која нема слободну економску зону јер се на тај начин привлаче инвеститори и домаћи и страни.

Наводи да су најпознатији примјери успјешног привредног развоја базираног на подстицању извоза из слободних економских зона су брзорастуће земље југоисточне Азије, а нама најближи примјер је Србија у којој постоји 15 слободних зона.

Додаје да се са њих остварује значајан проценат извоза Србије и да у оквиру ових зона послује преко 250 мултинационалних компанија која за собом вежу и домаћа предузећа и тако подстичу и домаће привреднике, те да је у њима запослено и 45.000 радника. 

„Зато је наш приједлог да Бања Лука мора да добије слободну економску зону. Процедура оснивања ових зона мора да потекне од локалне заједнице, а даља процедура иде према Влади Републике Српске и Савјету министара. Користи од слободних економских зона су вишеструке: јача се извозна база, подиже конкурентност привреде, те се повећава запосленост у извозно орјентисаним предузећима“, истиче Тривићева. 

Јелена Тривић је оптужила коалцију на БХ нивоу за недоношење измјена изборних правила, и изјавила да сву одговорност за то што ћемо у изборе ући са старим законом који омогућава крађу гласова сносе СНСД и ХДЗ, као што сносе одговорност и за евентуално наметање овог закона, које се по свему судећи неће ни десити, саопштено је из НФ. 

(БН) Фото: БН