Горан Дакић: Поклоните му све за рођендан

Сваке двије године избори, терен, ракија с људима, пјевања под шаторима, лажна обећања, расипање туђих пара, договарање коалиција, подјела фотеља.

Сваки би се човјек од толиког стреса уморио и потрошио, али ти таквима напросто не припадаш. Теби је власт потребна као што је пецарошу потребна мирна вода.

Признајем - они који су два пута млађи од тебе поред тебе изгледају као херцеговачки старци који су старији и од камена. Када би ти сада био нешто млађи, нас би било још мање, али би ти имао више.

Ако је више од овога, наравно, могуће. А вјероватно јесте, јер ти пензија, како си рекао, не пада на памет. Независност је далеко, а на том путу има још стотине тендера, послова и договора.

Ваљало би да си само мало уморнији да и ми ухватимо даха, али тако нам је како нам је. И нама с тобом, и теби с нама.

Да ли би се пензионисао када бисмо ти дали - све? Да ли би тада било доста? Ако је то услов да се и ти мало одмориш, даћемо ти и оно што се не даје.

Узми колико мислиш да треба, узми шта мислиш да је твоје и да правимо опроштајну. Сви ћемо доћи. Никада нећеш имати већу подршку.

Три Суда БиХ ти не би могла намакети толико људи. Скупићемо и за сат, слику, острво. Само реци. Пјеваћемо три дана и то само оне твоје. Пјевај и ти, а ми ћемо да китимо.

Шта ће ти све ово више? Имаш министра правде који двадесет дана неће да бекне о штрајку у правосуђу. Имаш министра привреде којем смета што му и ови и они прозивају жену зато што инвестира у соларне електране вриједне 230 милиона марака. Имаш министарку културе која не зна шта ће библиотекама ЦОБИСС.

Имаш министарку породице, омладине и спорта, а бог ме убио ако и ти знаш ко је она, како се зове и којој странци припада. Имаш министра за високо образовање који не зна колико кошта литра уља у студентским мензама. Шта ће ти, побогу, све то?

Зар се ниси уморио играјући сваког дана и у сваком дану сваког сата цара Лазара, Милоша Обилића, Карађорђа? Зар ти није додијало излазити на сцену са увијек истим репликама? Или си заиста повјеровао да си оно што глумиш? Умијеш ли сада, у шездесет и петој години, да самоме себи признаш шта си?

Јеси ли уморно забринути или болесно богати Србин? Када би морао да признаш шта све имаш да би владао још тридесет година, да ли би признао? Или не би ни знао гдје си шта отворио, купио, посијао? Ти не правиш разлику између политике и згртања. За тебе су то синоними.

Не треба ти ама баш ништа више. Ако мислиш да ти треба, колико сутра код Ђаје на преглед. Они који су ти слични деценијама су се окруживали скотовима и хуљама, само си ти скупљао фукару и неспособњаковиће као филателиста поштанске марке.

Нема бахате власти без надмених ништарија и без добро штићених горила, али ти си успио да са нулом помножиш и оно што није смјело да доспије у твој рачун. Када академик Кузмановић брани љетописца Љепојевића, вријеме је да се пише рефа и да се наново дијеле карте.

Свако мора да одмори. Мораш и ти. Не због себе, али ако ти је тако лакше, онда највише због себе. Иди у рибу. Нека те Лукач и Радмановић поведу у лов (ако ти није вуна).

Орезуј воће. Купи, с јесени, шљиве. Пеци ракију. Суши месо. Обилази кумове и пријатеље. Стани на скије. Спусти босу ногу у пијесак.

Озидај још једну пецану. Ради све оно што раде пристојни људи када напуне шездесет и пет година. Пиши мемоаре, али искрено, без цензуре. Ако смијеш. А ти све смијеш. Продавало би се то боље него печено кестење зими. Ето прилике да се заради неки динар.

Погледај на шта личи Народна скупштина. Погледај ко сједи у Влади. Је ли то та боља Република Српска за коју се двадесет година тако истрајно бориш?

Кажу ли ти ови што ти приносе торту и шампањац како изгледа јавни сервис? На шта личи национална агенција? Кад рушиш кућу, написао је својевремено пјесник, можеш да зовеш кога хоћеш, али када је подижеш, мораш да зовеш мајсторе.

Уколико мало не сустанеш, ускоро ћемо и темељ морати поново излијевати. Себе си свео на национално благо, а нас на статистичку грешку!

Шездесет и пета ти је година. И увјерен си да је вријеме пред тобом. Али није пред нама. Што ти имаш више времена, ми га имамо све мање.

Они који би дошли послије тебе вјероватно ће бити и гори и грђи, али нека. Нека краде мало неко други. Нека се у српство куну зеру и остали.

И друга дјеца желе пар милиона на тендерима. Дишу ваљда још негдје нека Зора, неки Каран, неке Тегелтије. Теби ће без Републике Српске бити тешко, али њој ће без тебе бити мало лакше. Срећан рођендан, предсједниче и дабогда одморио!

(Горан Дакић/Ослобођење)