РС, ФБиХ и Србија граде седам хидроелектрана

„Дрина, прије свега доњи и средњи слив је гранична ријека. Изњедрила се идеја да Република Српска и Федерација БиХ учествују са истим процентима, а да Република Србија, односно Електропривреда Србије има другу половицу. Постоји политичка воља и сагласност да се то ради“, рекао је Петровић.

Према његовим ријечима, договор је да сједну три стране, односно РС и ФБиХ с једне и Србија с друге стране и да траже рјешење гдје регистровати компанију која би заједно градила тих седам електрана.

„Наше је да видимо да ли прво радити само Средњу Дрину на којој имамо три електране, па касније Доњу Дрину на којој имамо четири електране. Треба рјешавати пројектну документацију, имовинске односе, еколошке дозволе, грађевинске дозволе, прикључке на мрежу, сарадњу са локалним заједницама… То је озбиљан посао гдје ћемо сигурно остати неколико година на њиховом развоју“, прецизирао је Петровић.

Знајући како све то тече, истакао је он, требаће нам од пет до седам година за развој пројекта, а након тога се може изградити за пар година.

„Ово је потенцијал који је неискориштен деценијама и сигурно ће бити бенефит за све локалне заједнице, за запошљавање, бенефит за све три Електропривреде и вјерујем да ће то бити будућност. Ми ћемо чим прије иницирати заједничке састанке и правити протоколе о реализацији овог пројекта који ће трајати неколико година“, поручио је Петровић.

На питање да ли сагласност из Федерације БиХ за овај пројекат може да откочи и изградњу ХЕ Бук Бијела, Петровић каже да Бук Бијела није везана за овај пројекат зато што се налази на територији Републике Српске, док се овај пројекат налази на граници БиХ и Србије.

„Боље је да причамо о будућности и о новим инсталисаним мегаватима, него о проблематици. Мислим да ће нас ово све на неки начин зближити и да ће овај интеграциони пројекат подржати и европске финансијске институције као што су ЕИБ и ЕБРД, јер ћемо направити регионалну сарадњу“, оцијенио је директор ЕРС.

Говорећи о најави Хрватске електропривреде и могућности арбитражног спора у вези са средствима која је бивша Социјалистичка република Хрватска уложила у изградњу РиТЕ Гацко, Петровић је рекао да је арбитража посљедњи степен регулисања правних проблема.

„Прије тога имамо мирни начин рјешавања, односно медијацију, друга фаза су локални судови и трећа фаза је арбитража. Вјерујем да ћемо на миран начин ту прошлост ставити на сто, али вјерујем да ћемо у исто вријеме и будућност ставити на сто. Ми са Хрватском имамо двије контактне тачке, то су ХЕ Дубровник која је направљена у хидросистему Требишњица и РиТЕ Гацко која је направљена и средствима данашње Хрватске електропривреде. Ако и једни и други имамо међусобна потраживања, Владе као већински власници свих објеката треба да именују радне тимове који ће да анализирају проблеме“, рекао је Петровић, пише Цапитал.

Он је додао да је ХЕ Дубровник направљена 1965. године, а РиТЕ Гацко 1984. године, истичући да је све мање људи који су упознати са легислативом бивше СФРЈ.

„То се не може ископирати на данашњи политички систем и на данашње законе и прилике у нашим државама. Међутим, сигуран сам да ћемо мирним путем ријешити све теме из прошлости и дефинисати будућност. Имамо ми заједничких пројеката које можемо да радимо и да креирамо нови амбијент“, поручио је Петровић након првог панела на овогодишњем Самиту енергетике у Требињу.

(БН) Фото: Срна