Политички подобни убиру кирију од институција БиХ

Према подацима Службе за заједничке послове институција БиХ, рекордер по укупном издвајању је Управа за индиректно опорезивање која годишње за кирију даје непуних 1,9 милион КМ, а послије УИО највише средстава за смјештај издваја Дирекција за координацију полицијских тијела – 701.136 КМ годишње, те Државна агенција за истраге и заштиту (СИПА) која за кирију годишње плаћа 516.210 КМ.

Слиједи Институт за мјеритељство који годишње за кирију издваја 450.636 КМ, а потом Дирекција за цивилно ваздухопловство (БХДЦА) која годишње за закуп плаћа 379.060 КМ.

Центар за уклањање мина БиХ за кирију плаћа 358.859 КМ, док Предсједништво БиХ које има своју зграду за закуп плаћа 268.592 КМ. Од тог износа скоро половину или прецизније 130.000 КМ даје за изнајмљивање ВИП салона на аеродромима.

Остале институције годишње за кирије дају ниже износе, а неке су „стамбена питања“ ријешиле куповином објеката за свој смјештај које је веома често праћено сумњивим тендерима и окончано куповином зграда и објеката од лица блиских владајућим функционерима.

УИО „пикирао“ Радишићев, а СИПА Ђурићев објекат
У посљедње вријеме пажњу јавности највише заокупља јавни конкурс за куповину објекта за сједиште Централног уреда и Регионалне канцеларије УИО у Бањалуци. Истини за вољу, постоји потреба УИО да ријеши питање смјештаја у Бањалуци и за то је Савјет министара одобрио невјероватних 70 милиона КМ. Проблем је што се годинама уназад отворено говори да ће се УИО уселити у објекат фирме „Гранд Траде“ контроверзног бизнисмена Милета Радишића, кума Милорада Додика.

Посљедњи покушај да се то и деси пропао је крајем 2021. године када су због недостатка новца одбили понуду „Гранд трејда“ који је за поменути објекат тражио 100 милиона марака. Конкурс је поново расписан у децембру прошле године, затворен је половином јануара, а отварање понуда и одлука очекује се половином априла. УИО је за куповину простора обезбиједила 70 милиона КМ и судећи по конкурсу, испоставило се да пословни објекат „Гранд трејд“ једини има такав објекат у Бањој Луци.

Слична ситуација када је у питању куповина објекта је и са конкурсом који је расписала СИПА, само што је у питању вишеструко мање новца или „тричавих“ 5,8 милиона КМ. Ова институција расписала је тендер за куповину објекта за смјештај Регионалне канцеларије Бањалука. Савјет министара БиХ половином прошле године одобрио је 5,8 милиона КМ за те намјене, а према спецификацији објекта наведеној у тендеру кристално је јасно да је СИПА пикирала куповину објекта грађевинског предузећа „Крајина“ у којем је сада смјештена и гдје је годинама плаћала мјесечни закуп 21.303 КМ без ПДВ-а, а посљедњих година је смањен на 15.977 КМ без ПДВ-а. Власник ГП „Крајина“ је бивши дугогодишњи предсједник Привредне коморе РС Борко Ђурић.

Интеграл изградио зграду за СИПА
Државна агенција за истраге и заштиту БиХ 2010. године је уселила у своје просторије у Источном Сарајеву.

Објекат је плаћен више од 28 милиона КМ, а намјенски га је градила фирма Интеграл у власништву покојног Слободана Станковића који је словио за бизнисмена јако блиског актуелног владајућој структури у РС.

То нису једине институције које су пазариле објекте од ГП „Крајина“. Стамбено питање куповином пословног простора од фирме Борка Ђурића прије скоро деценију ријешиле су Агенција за развој високог образовања и осигурање квалитета (ХЕА) и Омбудсман за људска права БиХ, као и регионална канцеларије Управе за заштиту здравља биља, Института за интелектуално власништво и Агенције за унапређење страних инвестиција.

БХДЦА плаћала кирију 60.053 КМ

Дирекција за цивилно ваздухопловство (БХДЦА) од 2009. до 2019. године плаћала је бањалучкој фирми „Еуромедиц“ мјесечну кирију од чак 60.053 КМ да би након истека уговора прешла у просторије бившег „Крајинапремјера“, гдје плаћа дупло мању кирију.

Зграда у којој је сада смјештена БХДЦА у власништву је Драгомира Јовичића, бившег министра унутрашњих послова РС и лидера некадашње Странке праведне политике која се послије општих избора 2014. године ујединила, односно утопила у ДНС.

Ова институција годинама безуспјешно од Савјета министара тражи одобрење и средства за куповину објекта за свој смјештај и дијели судбину бројних других институција БиХ смјештених у највећем граду Српске које деценијама уназад плаћају масне кирије.

Међу њима су већ поменута СИПА, затим Агенција за лијекове и медицинска средства, Комисија за концесије БиХ и Агенција за идентификационе документе, евиденцију и размјену података (ИДДЕЕА).

Посебно интересантна је ситуација са ИДДЕЕА, јер је изградња зграде за смјештај ове агенције требала да буде окончана 2014. године, али до сада је урађен само темељ који зараста у коров.

Комисија за концесије БиХ налази се у објекту у власништву бањалучког бизнисмена Јове Видовића. Како ствари стоје, једина сврха ове институција за двије деценије постојања било је плаћање кирије, јер за 20 година није додијелила ниједну концесију.

Агенција за лијекове и медицинска средства БиХ смјештена је у објекту у непосредној близини некадашњег привредног гиганта „Инцел“, а кирију у висини од око 10.000 евра  мјесечно плаћа Министарству здравља и социјалне заштите РС.

Регулаторна агенција за комуникације (РАК) БиХ смјештена је у својим просторијама и у Сарајеву, као и у регионалним канцеларијама у Бањалуци и Мостару, али Регионална канцеларија Бањалука постала је мала и ићи ће у набавку већег простора.

„Повећан је број запослених, па нам је потребан већи простор“, потврдио је недавно за ЦАПИТАЛ директор РАК-а Драшко Милиновић.

Биће интересантно видјети да ли ће по узору на већину институција и РАК пазарити објекат на сумњивом тендеру и од фирме блиске владајућим структурама.

(Цапитал)