Филм о егзодусу Срба из Мостара у суботу у Чикагу
У биоскопској сали Српског драмског позоришта у Чикагу у суботу 23. марта у организацији удружења Херцеговац биће приказан документарни филм “Пут Срба са Неретве”, аутора Стевана Салатића.
Поред овог филма и публика ће имати прилику да погледа филм “Чекајући Хандкеа” аутора Горана Радовановића.
“Велика ми је част што ће се управо мој филм наћи пред српском публиком у Чикагу и то у склопу обиљежавања 25. годишњице од почетка НАТО бомбардовања. Страдање Срба из долине Неретве током задњег рата тема је о којој се премало говори.
Страхоте рата које су доживјели Срби у херцеговачким логорима су неописиве а погром који је 35 хиљада људи доживјело у љето 1992. године по размјерама једнак погромима у Крајини, Сарајеву и на Косову”, казао је Стеван Салатић, аутор филма “Пут Срба са Неретве”.
Он је казао да његов филм кроз културу сјећања обрађује дешавања и судбине људи из Мостара, Чапљине, Јабланице и Коњица у љето 1992. година као и страдање а затим и обнову објеката Српске православне цркве у долини Неретве.
“Поука филма је “сеоба има, смрти нема” реченица највећег српског писца Милоша Црњанског. Фасцинантна је храброст и истрајност српског живља овог краја да опстане и сачува своје херцеговачко корјење без обзира да ли ти људи данас живе у Мостару или их је избјеглиштво трајно задржало негдје далеко. Или како то рече игуман Данило, игуман манастира Житомислић који је један од актера филма “наши људи без обзира на потешкоће, знају како да сачувају своје достојанство”, поручио је Салатић.
Он је говорио и о својим будућим документарним пројектима.
“Прокупљам грађу за снимање документарног филма о страдању Срба у коњичком селу Брадина у коме је током 1992. године живот изгубили 88 људи. Брадина је данас пуста, без тргова живота и по размјерама злочина над Србима представља можда и највеће српско страдалиште последњег рата. Брадина заслужује да се глас о њој чује и свим силама ћу се потрудити да овај пројекат завршим”, поручио је Салатић.
(БН) Фото: Уступљена фотографија
Коментари (12)
+
Браво.
Старимој
Па сами су отисли, свако зна да је то размјена терирорије , посавина за херцеговину, људимацсу рекли да иду и отисли су. Срусили све мостове у Мостару, стари мост покусали нису успјели и отисли. Данас су на нивоу статистицке греске. Стање у истоцној херцеговини је инаце врло јадно , бикеца гацко невесиње, јад и туга.
То су
Била Ратна времена,Због чега нико не прави причу и снима филм,о Данашњем послије РАТНОМ ЕКЗОДУСУ, али Срба из РСрбске које Власт Протјерује, Данас,
Заре
Кад це те једном висе српском народу признати да их је политика отјерала из Мостара, Сарајева, Коњица као И из осталих БХ градова. Наравно И из Хрватске такоде
Јонас
Како се карте могу набавити?
И не само
Деведеаетих, пуне су хервеховацке јаме срба поготово кроз 19 вијек....
Оли
Други дизу фаму,измишљају жртве а код нас никакве рекламе а највеће смо зртве,све пролази незапажено на глобалном нивоу...🙏
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.