Дебакл Путинове тајне службе!

Током 2000-их и 2010-их, било је низа самоубилачких бомбашких напада које су углавном извели Чечени и други исламистички сепаратисти са Северног Кавказа.

Али напад у петак на концертну дворану "Крокус Хол" пре свега подсећају на опсаду позоришта Норд Ост 2002. године када је група чеченских наоружаних мушкараца и жена узела све људе у позоришту као таоце у источној Москви. Захтевали су прекид другог чеченског рата.

Неуспешан одговор на талачку кризу довео је до тога да је више талаца умрло од "гаса за спавање" (плина), које су користиле специјалне јединице за реаговање него што су терористи извршили самоубиство. Погинуле су око 174 особе, према организацији Норд ост.

Чинило се да су последњих година такви злочини нестали – делом захваљујући годинама непрекидних и често бруталних кампања против побуњеника, а делом захваљујући рату у Сирији, који је привукао многе руске џихадисте, а властима је било драго да виде како одлазе да се боре другде, пише британски "Телеграф".

Најновији терористички напад у Москви је ужасан шок. Исламска држава преузела је одговорност у петак касно увече. Тврдња није потврђена, али ако је истинита, терористичка организација има мотив, озлоглашену историју напада и способност. Кремљ није потврдио наводе ИСИС-а, САД су саопштиле да су веродостојне потврде да група стоји иза напада.

Хиљаде Руса и џихадиста који говоре руски, похрлило је у Сирију и Ирак на врхунцу такозваног калифата Исламске државе средином 2000-их. Многи од њих завршили су у затворским логорима на отвореном у северној Сирији заједно са другим странцима. Некима је дозвољено да се врате кући.

Велики пропуст ФСБ-а

Овај напад је подсетник да терористичка група остаје снажна претња - и такође да су руске безбедносне службе, заокупљене ратом у Украјини, можда их занемариле, иако се Кремљ и даље бори у Сирији.

Мета - пространи изложбени комплекс у Москви, није ни приближно обезбеђен као изузетно високо безбедносно окружења у центру града где се налазе Кремљ и владине канцеларије. Али то је једно од највећих и најпознатијих места у граду.

Већ се постављају питања о неуспеху ФСБ-а да заштити простор, али и генерално лошем одговору на терористички напад.

Како је неко могао са машинкама уђе непримећен у дворану и да после тога побегне, два су највећа питања.

Потпуно нови, свеобухватни систем за препознавање лица широм Москве, који се нашироко користи за идентификацију опозиционих демонстраната, такође није успео да заустави напад у петак. А властима је требало сат и по да распореде специјалне снаге на локацију у московском предграђу Красногорск због великих саобраћајних гужви.

Напад у петак "показао је потпуну немоћ" руских специјалних служби, националне гарде и читавог система за спровођење закона, рекао је за "Ал Џазиру" Николај Митрокхин, научни сарадник немачког Универзитета у Бремену.

- Где су хеликоптери за брзо распоређивање на критична места Москве? Где су наоружана возила? Где су ови напумпани јаки момци са (промотивних) видеа? Знамо где су – спаљени су са својим возилима на путевима Кијевске области, седе у подземним рупама у близини Доњецка или патролирају Луганским регионом… не тамо где је права опасност, али тамо је луди председник одлучио да води рат - рекао је Митрохин.

Саветник шефа кабинета украјинског председника Михаил Подољак рекао је, док је одбацивао украјинску умешаност у напад, да треба имати на уму да је група наоружаних људи прошла у "Крокус сити хол", место велике концентрације људи, без икаквих инспекција и да је та група, како је истакао, више од сат и по пуцала на људе без интервенције органа реда.

Подољак је написао и да је група терориста у пуном саставу затим мирно напустила место и кренула у правцу линије фронта. Вест о хапшењу осумњичених дошла је након скоро 12 сати од напада.

Пре две недеље америчка амбасада у Москви упозорила је своје грађане да се држе подаље од великих јавних окупљања због могуће терористичке претње.

То сугерише да су западне обавештајне агенције пресреле разговоре који су говорили да долази напад. Упркос тренутним тензијама, обавештајне агенције обично деле обавештајне податке о терористичким претњама са својим руским колегама.

Тако да је вероватно да су и Руси имали неку идеју о непосредној претњи - мада можда не довољно да је предупреде.

Шта ће Путин да уради

Владимир Путин има историју јачања власти након терористичких злочина.

Након мистериозне серије бомбардовања стамбених блокова 1999. године, покренуо је други чеченски рат, који му је заузврат обезбедио први мандат председника.

После опсаде школе у ​​Беслану 2004. године, у којој је убијено више од 300 људи, укључујући 186 деце, отказао је изборе за регионалне гувернере на основу тога што је потребан централни надзор. До данас гувернере поставља председник. Гледајући уназад, то је био кључни моменат у Путиновом пројекту централизације моћи у Кремљу.

Прерано је прогнозирати како ће Путин реаговати на овај најновији ужас.

Али многи посматрачи Русије очекивали су да ће он направити неку врсту великог потеза након прошлонедељних избора – вероватно у виду још оштријег обрачуна са унутрашњим неистомишљеницима, или наметања непопуларне мобилизације за регрутовање војника за рат у Украјини.

Ако је тражио изговор за велики заокрет у безбедносној политици, сада га има, закључује "Телеграф".

(Блиц) Фото: ДМИТРY СЕРЕБРYАКОВ / ТАЊУГ/АП