И даље се крчми државна имовина у Републици Српској

- Одредбе Устава БиХ су јасне и кажу да имовина припада у надлежности енитета, а свако друго тумачење је правна импровизација и злоупотреба,кажу стручњаци из ове области.

У Правобранилаштву БиХ тренутно је активно више од 1.200 предмета који се односе на заштиту државне имовине у Босни и Херцеговини. 

Бивши правобранилац БиХ Млађан Мандић каже да државну имовину нико не штити него се крчми.

„Не ради се овде о патриотизму и великој галами и вици око државне имовине ради се о чистој пљачки. Ја сам био 11 година праобранилац БиХ и највише проблема сам имао због тајкуна. Политичари покушавају да на било који  начин искористе правну празнину јер нема закона о јавним добрима и да до доношења тог закона опљачкају што више могу“, каже Мандић.

- Баш та правна празнина, које не мањка у БиХ, и одржава оволики степен корупције, сматрају стручњаци.

 Оно што још увијек остаје под упитником је то каква ће бити судбина великих државних пројеката као што су распродаја земље на Јахорини, градња аеродрома у Требињу, хидроелектрана на Дрини или изградња плиновода према Србији. Њихова реализација за сад је онемогућена због Закона о забрани располагања државном имовином.

„Мислим да овде више није питање државне имовине толико колико јавних добара,посебно се то оноси на Јахорину која у визури наше власти има недоречен статус. Немамо закон којим би располагање  овим дијеловима јавних добара државне имовине имали транспарентанпроцес на који се начин то уступ“, сматра Славиша Раковић, економиста.

Контрола над државном имовином Републике Српске, која ће временом све више и чешће ићи на лицитацију, основни је разлог што предсједник Српске Милорад Додик свако мало запријети како се неће двоумити да прогласи самосталност Републике Српске ако високи представник у Босни и Херцеговини Кристијан Шмит донесе Закон о државној имовини.

И управо такви услови често су се чули и у скупштинској сали на посебним сједницама које су и организоване да би се запријетило Шмиту или странцима. Међутим оно што многи пропуштају да се запитају јесте одакле појединцима толики милиони да купују државну имовину и хоће ли ико испитати поријекло новца.

„Све док не будемо имали тај закон и док улагачи не буду у стању да докажу поријекло новца с правом се сумња да се ради о новцу који је стечен на незаконит начин јер поставља се питање како неко може да стекне толику количину новца одговор је да је могуће у правно неуређеној држави“, каже  Миланко Михајилица, посланик ПДП у НС РС.

И на крају, кад се подвуче црта, остаје питање шта ће остати од државне имовине и да ли ћемо имати природна богатства. Струка каже да нам треба правна држава у којој ће се институције ослободити партократије и корупције али поставља се питање да ли је то уопште могуће, прво замислити, а онда и спровести у дјело.

(БН) Фото: Илустрација