Гдје је становање "жара", а гдје скоро "џабе"?

Финци највише новца издвајају на трошкове становање, а прате их Британци, показују нови подаци Ресолутион Фоундатион.

Британски експерти открили су да људи у Финској троше 24 одсто својих укупних трошкова на становање – далеко више од просјека ЕУ од 15 одсто.

У Пољској је скоро џабе, али...

Подаци су комбиновали трошкове стварно плаћене закупнине са процјеном трошкова које би власници станова платили ако би изнајмили свој дом на отвореном тржишту – познато као "приписана рента".

Становање у Пољској, насупрот томе, има најнижи удио потрошње од било које земље ОЕЦД, са само 6 одсто.

Највећа ставка расхода у свим земљама, осим једне, била је импутирана рента за становање. Изузетак је Пољска, гдје су струја, гас и друга горива измјерени као највећи издаци. Велика зависност Пољске од фосилних горива довела је до неких од највиших велепродајних цијена електричне енергије у Европи због рата у Украјини.

Фондација је користила податке ОЕЦД-а за упоређивање стамбених статистика у националним економијама.

Док су међународни подаци о површини по особи оскудни, земље попут Француске и Њемачке – обе релативно сличне, упоредиве по величини, броју становника и економском развоју – троше сличну количину стамбеног простора - 43м² у Француској (2020.) и 46м² у Њемачкој (2017).

Удио старијих, предратних домова (саграђених прије 1946. године) такође има значајан утицај на квалитет становања. Куће изграђене прије Другог свјетског рата, на примјер, нису тако добро изоловане и стога су склоније влази.

Грчка има најнижи удио предратног стамбеног фонда од било које европске земље - са само 8 одсто, углавном због радикалних стамбених решења која су имплементирана након завршетка рата.

Али растуће цијене кућа и закупнине - углавном због повећања потражње страних купаца и континуираног економског раста - и отежавају Грцима да пређу у горњи дио листе трговине некретнина. Недавна анкета Еуронеwса показала је да је борба против раста цијена највећи проблем бирача на предстојећим изборима за ЕУ, а 68 одсто испитаника то је назвало приоритетом.

Иза Уједињеног Краљевства, Белгија има други највећи удио предратних стамбених објеката, а Данска слиједи на трећем мјесту.

Фондација је такође истражила однос између укупног просперитета једне нације, у поређењу са стамбеном потрошњом.

Цијене кућа у Турској порасле - 12 пута

Стамбена потрошња у Пољској била је највећа, а слиједе Грчка и Чешка. Домаћинства у Великој Британији, у односу на укупни просперитет земље, имају далеко мању стамбену потрошњу (по домаћинству) него у свим другим економијама ОЕЦД-а осим Колумбије - далеко најсиромашнијег члана групе.

Међутим, цијена становања је највиша у Великој Британији, у односу на укупне нивое цијена у земљи, а слиједе Нови Зеланд, Аустралија и Ирска. И Пољска и Грчка су рангиране знатно испод просјека ОЕЦД-а – при чему ниска цијена становања делимично објашњава њихову високу стамбену потрошњу.

У Европи, цијене кућа су највише порасле у Турској - са бројкама које показују да су цијене кућа у Турској 12 пута веће него прије девет година у номиналном смислу. Ово ставља стан у Истанбулу у тијесну конкуренцију са чувено скупим Паризом и Лондоном.

Међу државама чланицама ОЕЦД-а, земље сјеверне Европе, као што су Шведска и Финска, забиљежиле су најмању промјену, са више од 4 одсто повећања номиналних цијена станова од 2015. године.

Турску блиско прати Мађарска, гдје су цијене 166 одсто више него 2015. године.

(Еуронеwс) Фото: иСтоцк