БиХ не испуњава критеријуме за прелазак на евро

Како је изјавио Затлер, овај поступак би драматично смањило трошкове прекограничних економских трансакција за појединце и предузећа.

– Планирамо проширити и такозване зелене траке на границама ЕУ како би се користила технологија и сарадња између царине и службеника за провођење закона да би се роби омогућио бржи и лакши прелаз граница – рекао је Затлер.

Бившег гувернера Централне банке Кемала Козарића чуди Затлерова изјава, јер би, каже, требао да зна услове под којима се улази у европску монетарну унију. Први је да БиХ постане чланица ЕУ, па онда да испуни четири критеријума.

– Ми од 4 критеријума имамо два: фиксни курс и ниску инфлацију. С друге стране, имамо незапосленост преко 10 одсто и текући рачун који је негативан тако да не испуњавамо мастер критеријуме. Иначе унилатерална еврозација није дозвољена, морамо испунити те критеријуме да би размишљали о европској валути – рекао је Козарић.

Грађани Босне и Херцеговине вјерују у конвертибилну марку и то показује и раст депозита, каже професор Бранимир Скоко. Напомиње да је Хрватска почетком прошле године прешла на евро, што су трговци искористили да дигну или заокруже цијене, па су раст цијена платили грађани.

– Ја не знам које би то били значајнији бенефити. Тренутно смо у процесу увођења СЕПА платног промета и то треба олакшати платни промет, али није везан за евро, то је процес који је погуран добивањем кандидатног статуса и није условљен ни везан увођењем евра – истиче Скоко.

Марко Ђого, декан Економског факултета у Источном Сарајеву, каже да је двадесет чланица Европске уније замијенило националне валуте јединственом валутом евром.

– Двадесет година након увођења евра седам земаља у еврозони одбило је придружити се монетарној унији, јер желе да задрже националну валуту и економску независност – подсјетио је.

(БХРТ) Фото: БН