У БиХ стижу ЕУФОР трупе из стратешке резерве НАТО-а

Како су појаснили у НАТО, овај ангажман је дио дугорочне сарадње између ове двије организације у БиХ, као и у другим дијеловима западног Балкана.

–НАТО поздравља привремено распоређивање стратешких резервних снага у БиХ, као подршку операцији „Алтеа“ коју води ЕУ. ЕУФОР игра кључну улогу у одржавању сигурног окружења, уз подршку НАТО, у оквиру „Берлин плус“ аранжмана – рекли су они за Независне новине.

Амбасада Уједињеног Краљевства је кратко рекли да је ова тема била и дио расправа које је ове седмице у БиХ водио Стјуарт Пич, специјални изасланик Уједињеног Краљевства за западни Балкан, између осталог и са командантом ЕУФОР у БиХ.

Важно је појаснити да је “Берлин плус” аранжман дефинисао односе између ЕУ и НАТО, по којем би војне мисије које води ЕУ биле подржане од стране НАТО структура, попут командних ланаца, логистичке подршке, јединица и других облика сарадње.

Овај споразум предвиђа да ЕУ има коначну ријеч у стратешким одлукама које доноси у мисијама које су под њеном командом, као што је случај с мисијом ЕУФОР Алтеа у БиХ, али да у спровођењу мандата користи НАТО ресурсе.

У конкретном случају, у складу с резолуцијом Савјета безбједности УН, ЕУ има могућност да без додатног одобрења Савјета безбједности пошаље до 3.500 војника у БиХ, гдје се сада налази нешто мало мање од половине укупног броја, а те трупе могу бити и дио НАТО резерве.

Један од разлога да се у БиХ у оквиру ЕУФОР шаље стратешка резерва НАТО је могућност да у овом тренутку војске земаља чланица ЕУ немају ресурсе које би могле ставити на располагање директно из својих снага.

У складу с Дејтонским споразумом, а посебно војним анексом, војни дио имплементације је био у надлежности НАТО до 2004. године, када је војна мисија уступљена ЕУ.

Војни дипломата с којим је разговарано појаснио је да би, у случају да, рецимо, Савјет безбједности УН заврши мисију ЕУФОР Алтеа, НАТО могао вратити своју надлежност за војни аспект имплементације Дејтона.

Дипломата сматра да за тај пренос не би била потребна нова резолуција јер постојећи мандат признаје НАТО присуство у БиХ, које је директно изведено из војног аспекта Дејтонског споразума.

Наиме, у Резолуцији Савјета безбједности УН 1575, којом је надлежност од НАТО мисије СФОР у БиХ пренесена на ЕУФОР, пише да се “подсјећа на све споразуме који се тичу статуса војних снага које се спомињу у додатку Б на Анекс 1-А Мировног споразума и на обавезу свих страна да их се придржавају”.

Овим дијелом резолуције успостављена је веза између НАТО присутности у БиХ с новим мандатом ЕУФОР. У резолуцији се признаје постојање двије војне компоненте у БиХ: мисије ЕУФОР Алтеа и НАТО присутност.

То значи да, уколико ЕУФОР на Савјету безбједности УН не би био продужен мандат, НАТО присутност би и даље остала у земљи. У 11. параграфу резолуције се истиче да ће се наставити примјењивати “све релевантне претходне резолуције”, као и да ће се те одредбе односити и на ЕУФОР и на НАТО присуство “онако како су се примјењивали према и у односу на СФОР, и самим тиме и у односу на Мировни споразум, посебно на Анекс 1-А и његове додатке”.

У наставку се додаје да се исто односи на ИФОР, СФОР, НАТО, ЕУФОР, ЕУ и Политички и безбједносни комитет и Савјет ЕУ, који има формалну политичку команду над мисијом ЕУФОР.

И у посљедњој резолуцији Савјета безбједности УН из новембра прошле године о продужењу мандата Алтее, за коју је гласала и Русија, спомињу се и ЕУФОР и НАТО присутност, с тим да се мандат на додатних 12 мјесеци продужава само ЕУФОР, док се НАТО у том контексту не спомиње, што значи да НАТО присуство није подложно резолуцији УН и ослања се на Дејтонски споразум и претходне резолуције УН, како смо већ споменули.

(Независне) Фото: ЕУФОР