Предложени закључци о страдању свих народа у Сребреници

Народна скупштина ту квалификацију трајно одбацује имајући у виду да је минималан број припадника муслиманских снага, ратних заробљеника, заробљених и погубљених између 1.500 и 2.000, а максималан број до 3.000, наводи се у приједлогу закључака.

Према овом приједлогу, Народна скупштина констатује да ће извјештај Комисије допринијети објективном и непристрасном сагледавању страдања свих народа у регији Сребренице и посебно истиче чињеницу да је Комисија радила у потпуно неутралним условима, без било каквих захтјева или наметања од институција Републике Српске или пак било каквих политичких захтјева.

Народна скупштина је увјерена да ће једино цјеловито и истинито сагледавање ратних догађаја у регији Сребренице, али и у цијелој БиХ допринијети јачању повјерења и толеранције међу народима у БиХ, коначном помирењу и суживоту садашњих и будућих генерација, пише у приједлогу закључака.

Парламент Републике Српске изражава свој пијетет према жртвама и њиховим породицама из трагичног сукоба у БиХ, те осуђује ратне злочине почињене на свим странама.

Према овом приједлогу, Народна скупштина одбацује Извјештај Комисије за истраживање догађаја у и око Сребренице од 10. до 19. јула 1995. године, сачињен у Бањалуци јуна 2004. године и 15. октобра 2004. године и сматра га нетачним, тенденциозним, спекулативним, политички наметнутим од високог представника Педија Ешдауна, сачињеним необјективно и злонамјерно против Срба и Републике Српске.

Народна скупштина указује на чињеницу да је у Извјештају Комисије утврђено да је од 1992. до 1995. године, као посљедица етничког чишћења српског народа, убијено и страдало више од 2.650 цивила, заробљених војника и припадника сеоских стража.

У приједлогу закључака се осуђују и сматрају апсолутно недопустивим и неприхватљивим поступци амбасадора Златка Лагумџије, сталног представника БиХ при УН, који су усмјерени на припрему и достављање приједлога резолуције о "геноциду" у Сребреници Генералној скупштини УН без консултација и сагласности институција БиХ, ентитета и конститутивних народа, ради демонизације Републике Српске и српског народа као геноцидног.

У приједлогу закључака се тражи да српски члан Предсједништва БиХ покрене процедуру у Предсједништву БиХ за разрјешење амбасадора Златка Лагумџије, јер га Република Српска и српски народ одбацују као амбасадора БиХ.

Народна скупштина Републике Српске констатује да је механизам спољне политике БиХ урушен и да амбасадори који се именују са територије Републике Српске морају поштовати одлуке институција Српске и да су једино обавезни да слиједе спољну политику БиХ која је заснована на Уставу БиХ и искључиво усаглашеним одлукама Предсједништва БиХ, пише у овом тексту.

Приједлогом закључака се задужују Министарство за европске интеграције и међународну сарадњу и Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица да наставе активности које имају за циљ презентовање резултата рада и Извјештаја Комисије широј домаћој и међународној јавности.

Парламент Српске позива чланове Представничког дома који се бирају директно из Републике Српске и делегате Дома народа које бира Народна скупштина да ове закључке упуте у расправу у Парламентарну скупштину БиХ.

Представници Републике Српске ће упознати учеснике Великог васкршњег сабора Републике Српске и Србије са садржином овог закључка.

Ове приједлоге закључака потписују шефови Клубова посланика СНСД-а, СДС-а, ПДП-а, Уједињене Српске, Демоса, Социјалистичке партије, Народне партије Српске, За правду и ред, те Посланичких група ДНС-а, СПС-а и Народног фронта.

У Народној скупштини Републике Српске у току је расправа о извјештају Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995. године.

- Посебна сједница Народне скупштине Репубике Српске почела је са скоро сат времена закашњења и то расправом о извјештају Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији од 1992. до 1995. године.

На дневном реду су и приједлози изборног закона, закона о референдуму и грађанској иницијативи Републике Српске. 

Такође на дневном реду је и приједлог одлуке о саставу делегације Народне скупштине Републике Српске у Парламентарном форуму Србија – Република Српска, као и приједлози закона о допунама Закона о раду – по хитном поступку и  о имунитету Републике Српске.

О приједлогу Изборног закона посланици ће водити расправу тек на крају, јер је то посљедња тачка дневног реда.

Сједници присуствује предсједник Републике Српске Милорад Додик.

(Срна) Фото: НСРС/Архива