Промовисана поезија Милана Николића публици у Бијељини

О његовим пјесмама говорили су рецензенти Перо Зубац и Слободан Јовић, а књижевно дружење употпунили су млади виртуоз Ђорђе Перић и сазлија Рајко Сименуновић који је отпјевао једну севдалинку “Над извором студен воде”.

Поезија Милана Николића је савршено искројена, те се може слободно тврдити да је она у овом свијету безнађа спасила на десетине осјетљивих душа.

За књижевника Перу Зупца, Николићеве пјесме су изузетно мелодичне, јер су, како он наводи у својој рецензији, благотворно сазвучје рима које филигрански ниже стихове почев од најљубавнијих, елегичних, па све до родољубивих тема о нама, о времену и невремену…

Таман када сте помислили да је у мелодији и ритму све, пјесник вам ријечима открива дубоку мисаоност и раскошну имагинацију, што је за рецензента Слободана Јовића само доказ више да је пред читаоцима лирика која лијечи, јер је аутор прожима сопственом душом и ванвременским смислом, а то је, сложићете се, неопходно у данашњем изазовном времену са апокалиптичним особинама…

На питање, зашто наслови “Писма из несанице” и “Сановник за будне”, аутор Николић одговара да махом у његовим збиркама преовладава љубавна поезија, у којој је заљубљен човјек хронично оболио од несанице.

<имг срц="/стораге/имагес/2024/04/18/377831/промовисана-поезија-милана-николица-публици-у-бијељини-2.wебп" алт="" wидтх="1600" хеигхт="1201" />

Међутим, он наводи да пјесник има и другу важну улогу, осим емоционалног подржавања, а то је да буде глас народа и лирски трибун, што је опет упечатљиво за Николићев циклус родољубиве поезије.

Милан Николић пушта ријечи да се у пјесми траже, а сваки читалац пронаћи ће непресушни извор ванвременских особина, почев од љепоте женског лика, као вјечите његове инспирације, до “Источног зида”, који симболизује бедем нашег националног идентитета...

(БН) Фото: БН