Јеврејима срећан и кошер празник Песах!

Песах симболизује слободу, препричавајући и преносећи с кољена на кољено избављење и излазак Јевреја из мисирског ропства, под Мојсијевим вођством, описаним у Књизи изласка, односно Егзодуса, у Тори (Мојсијевом Петокњижју из Старог завјета). Стога се назива и празником слободе.

Празник почиње 14. дана мјесеца нисана по јеврејском календару, Седер вечером, током које породице ишчитавају и испјевавају Хагаду, причу егзодуса из Египта. Један је од три ходочасна празника за вријеме којих се успиње у Јерусалим, ослањајући се на традицију из времена Краљевства Јудеје (10 – 6. вијек прије н.е.).

Траје седам дана, током којих се евоцирајући напуштање Египта и 40 година лутања по Синајској пустињи једе бесквасни хљеб (маца), што се прати и у осталим прехрамбеним намирницама. Пуни празници су први и посљедњи док средишњи представљају полу-празничне дане, при чему се у расијању пуни прослављају два дана.

Посљедњи, односно Седми од Песаха (Схеви'и схел Песацх), подсјећа на пристизање на обале Црвеног мора на којим дјеца Израиља свједоче његовом раздвајању.

Једна од међународно најпознатијих и најестетскије рукописно-осликаних хагада на свијету је управо Сарајевска хагада. Изгнанством Јевреја из Шпаније напушта је у 15. вијеку, а процјена је да је настала у другој половини 14. стољећа. Од 1894. године налази се у Земаљском музеју у Сарајеву.

Према ријечима Александра Николића, почасног конзула Републике Србије у Држави Израел, ове године се у честиткама изоставља ријеч слобода, док ће једна столица остати упражњена за празничним столом, болно упућујући на преосталих 133 киднапованих заточеника у Појасу Газе, а празнична атмосфера у Израелу је у потпуности поремећена, незапамћена у 76 година дугој историји савремене државе јеврејског народа. 

(БН)