Институт за мјеритељство БиХ урушава медијско тржиште

У саопштењу Аудиенце Меасуремента, које преносимо у цјелости, се каже:

– Прописивање мјеритељских и техничких услова за мјерила у законском мјеритељству нажалост јесте у искључивој надлежности Института, односно директора Института, како се то наводи у саопштењу, али то само по себи не даје за право директору Института доношење аката супротно позитивним законским прописима;

– Нетачно је да Институт прије доношења предметног Правилника није био у обавези прибавити мишљење ДЕИ, јер се наводно исти односи на област која није предмет усклађивањања са законодавством ЕУ, а из разлога што је сваки предлагач прописа, дакле, свака институција Босне и Херцеговине, дужна доставити образложење из којег је видљив разлог за измјену, уставноправни и законски основ, те усклађеност предложеног прописа са европским законодавством ради оцјене и утврђивања да ли је донесени пропис у складу са Споразумом о стабилизацији и придруживању, односно да ли је у довољној мјери хармонизиран са прописима земаља чланица ЕУ, а како је то предвиђено истим.

Нарочито узимајући у обзир да се у самом правилнику за пеоплеметре СГ 71/13 (Члан 10 „…Директива ЕУ о мјерним инструментима 2014/32/ЕУ) издање 2022. године (WЕЛМЕЦ Гуиде 7.2: 2022 Софтwаре

Гуиде (ЕУ Меасуринг Инструментс Дирецтиве 2014/32/ЕУ))…” ИМБИХ позива на директиве ЕУ;

– Занемарујући ставове чланова Савјета за мјеритељство који тврде да нису о доношењу и садржају Правилника упознати у прописаној процедури, што је лако доказиво јер је процедура доношења аката децидно прописана управо како би омогучила да наведена тијела уопће буду у прилици извршити оцјену донесених аката и заузму ставове у погледу измјена истих, директор Института додатно напомиње да мишљење Савјета није обавезујуће за директора Института и није од утицаја на крајњи исход усвајања и објаве аката.

Директору Института је сасвим сигурно познато да наведено не даје за право директору Института да занемари мишљење Савјета, а нарочито да онемогући истом давање примједби на садржај предложеног акта;

– Поред свјесног занемаривања истакнутих ставова чланова Савјета за мјеритељство, с којима је директор Института упознат, директор Института се с очигледном намјером у Саопштењу суздржава од спомињања става Европске делегације у БиХ по питању непоштивања процедуре приликом доношења спорног акта, као и ставова ентитетских Завода за мјеритељство гдје су исти, у својству ентитетских органа управе надлежних за законску метрологију, такођер указали на околност да акти Института нису донесени у складу са прописаним процедурама предвиђеним Законом о мјеритељству БиХ;

– Чињеница да је, како се наводи у датом Саопштењу, основ за прописивање тачних димензија уређаја за мјерење (Интернет-пеоплеметер 10цм x 7цм x 3цм) утврђена искључиво из разлога што се наведени уређај поставља у домаћинство, па не би требало да димензије таквог уређаја одступају од осталих уређаја у домаћинству, попут роутера, модема и сл., а не како би се некоме наводно погодовало, поред тог што је апсурдна и представља правни нонсенс, обзиром да је стандардна величина ових уређаја који се користе у домаћинствима уобичајено значајно већа од прописаних димензија за Интернет-пеоплеметре.

Дио прегледа просјечних димензија роутера који су тренутачно присутни на нашем тржишту и који су у понуди реномираних Телеком оператера и произвођача (ТП-Линк; Цисцо; ДЛинк;Нетгеар;Техницолор) су: 245x175x55 мм, 190×143×27 мм, 247×154×42 мм, 245x175x55 мм;

– Наводи да су услови за уређаје који се тренутно налазе на тржишту прописани прије више од 10 година и да је та технологија апсолутно превазиђена и застарјела, апсолутно немају никакво утемељене за оправдање подузетих активности од стране директора Института Мјерење гледаности има примарно за циљ да су подаци тачни, те су највеће допуштене грешке прописане старим али и новим правилником.

Службени гласник 71/23

„Члан 11.(Највећа допуштена грешка мјерења времена унутрашњег осцилатора)

(1) Највећа допуштена грешка мјерења времена унутрашњег осцилатора (интерни сат) мјерног система за мјерење гледаности не смије бити већа од: ± 5 с, у временском интервалу од 24 сата…“ У таблици испод битно за ставку Ласт оффсет

(2) Највећа допуштена грешка мјерења времена унутрашњег осцилатора пеоплеметер-а, не смије бити већа од: ± 60 с, у временском интервалу од 24 сата…“

У таблици испод битно за ставку РМС оффсет Аудиенце Меасуермент д.о.о. и ИМБИХ су повезани у свакој секунди и свако јутро стижу и извјештаји који показују најбитније ставке а у погледу испуњења претходно наведених критерија.

Да се закључити да данашња секунда траје исто као што је трајала секунда прије 10 година, те да тачно одређен начин пријављивања Члан 6 тачка 2 правилника о пеоплеметрима СГ 71/23 „Избор панелиста на пеоплеметер-у мора бити омогућен на самом уређају, путем даљинског управљача и апликације” и димензије интернет пеоплеметра Члан 7 тачка 15 правилника о пеоплеметрима СГ 71/23 “Димензије интернет-пеоплеметера не смију бити веће од 10цм x 7цм x 3цм како би се могао поставити и уградити у свако домаћинство” немају апсолутно никакве везе са квалитетом и тачности мјерења гледаности.

Упоредбе ради, претходни правилник за пеоплеметре је по мишљену и рјешењу Конкуренцијског вијећа омогућио рад преко 10 различитих произвођача (страна 13 и 14 ; Р Ј Е Ш Е Њ Е Број: 02-26-3-033-38-ИИ/13 Конкуренцијско Вијеће БиХ)

– Дакле, евидентно је да се директор Института интензивно бави једином области мјерења чији резултати нису у непосредном интересу грађана, те да је подузетим активности извршио уплив у регулисање привредних токова у једној искључиво привредној области која се тиче искључиво медијске индустрије и корпорација из области медија,

– Додатно, учестали медијски прилози, а који се тичу рада Института за мјеритељство БиХ, односно недавних измјена у регулативи којима се прописују мјеритељски и технички услови за мјерила гледаности, нису усмјерени ка оспоравању надлежности Института, односно директора Института за прописивање истих у области законског мјеритељства, већ на откривању и провјери тачности о (не)законитостима приликом провођења процедуре доношења предметног правилника од стране директора овог Института.

<стронг>РАНИЈЕ САОПШТЕЊЕ ИНСТИТУТА ЗА МЈЕРИТЕЉСТВО

Институт за мјеритељство БиХ огласио се саопштењем због све, како пишу, учесталијих прилога појединих медија у којима се износе нетачне тврдње о урушавању медијског тржишта и слично.

- Прописивање мјеритељских и техничких услова за мјерила у законском мјеритељству је у искључиво надлежност Института, односно директора Института.

Начине оцјењивања усклађености, врсте и начине означавања мјерила те садржај и облик цертификата о усклађености са мјеритељским прописима директор Института доноси у складу са позитивним законским прописима.

Прилози појединих медија који су у јавност пренијели нетачне информације и погрешне наводе о раду и поступању Института, а у којима се истиче наводно урушавање медијског тржишта, остављање великог броја људи без посла и политички утицај су ништа друго до популистички и сензационалистичку покушаји деградације Института са циљем повлађивања и стављања у функцију одређених интересних група којима очигледно није у интересу да се наведена област унаприједи и тржиште отвори за било кога осим за постојеће актере.

Зашто је то тако, није на Институту да процјењује и коментарише.

О проблемима са мјерењем гледаности је писала АТВ, а детаљније можете да прочитате у тексту испод:

Потпуно су нетачне медијске спекулације о наводној незаконитости приликом провођења процедуре доношења предметног правилника, а које се заснивају на томе да Институт није прибавио мишљење ДЕл и да нису извршене консултације са Савјетом за мјеритељство.

Наиме, прије доношења предметног правилника Институт није био у обавези прибавити мишљење ДЕл, јер се исти односи на област која није предмет усклађивања са законодавством Европске уније, те за овај, као и за низ других подзаконских аката које је Институт доносио у својој историји, није затражио мишљење о усклађености.

Изненађује изнесено мишљење ДЕл дато медијима да је у конкретном случају Институт био дужан затражити њихово мишљење, а на наш упит да појасне свој став и наведу на који начин смо наводно прекршили процедуру, до данас се нису очитовали.

Осим тога, није тачно да Институт није консултовао Савјет за мјеритељство БиХ. Савјет је у конкретном случају био обавијештен од стране директорице Института, те информисан о садржају свих правилника објављених у истом броју Службеног гласника БиХ и то пуна два мјесеца прије објаве истих, о чему постоје материјални докази.

Ради сто транспарентније слике према јавности важно је напоменути да мишљење Савјета није обавезујуће за директора Института у процесу доношења подзаконских аката Института, те да консултација са Савјетом у конкретним активностима не утиче на крајњи исход усвајања и објаве наведених аката.

Такође, у свјетлу свих медијских прилога веома је битно истаћи да предметни Правилник о мјеритељским и техничким условима за мјерило гледаности (пеоплеметар) дефинише само и искључиво параметре уређаја којим се врши мјерење, те начин његове верификације, односно повјере тачности. Институт никада није прописивао на који начин ће се обрадом података доћи до информације о гледаности, нити је то у надлежности Института.

Новим Правилником прописана је нова технологија ових уређаја (пеоплеметара), те је поред основног мјерила дефинисан по први пут и „интернет пеоплеметар”, с обзиром да се ТВ садржај све више и све чешће прати путем интернет платформи.

Наводи како су предметним Правилником прописане тачне димензије уређаја, како би се наводно некоме погодовало, представљају извртање чињеничног стања и нису ништа друго него покушаји да скретањем пажње са суштине на измишљено, са циљем замајавања јавности.

Правилником је прописана максимална димензија уређаја и то искључиво због чињенице што се наведени уређај поставља у домаћинство, па не би требало да димензије таквог уређаја значајно одступају, на више, од осталих уређаја у домаћинству (рутери и сл.).

Услови за уређаје који се тренутно налазе на тржишту, а који су измјењени новим Правилником о мјеритељским и техничким условима за мјерило гледаности (пеоплеметар), прописани су прије више од 10 година, та технологија је апсолутно превазиђена и застарјела, те је било неопходно иновирати ову област новим, напредним технологијама, које би довеле до прецизнијих, поузданијих и вјеродостојнијих података.

Дужност Института је да прати развој технологије свих уређаја који су дио законског мјеритељства па тако и ових.

Истичемо на крају да је један од основних задатака Института, који произилази из његових законских овлаштења, да обезбиједи тачно и прецизно мјерење – у конкретном случају времена.

Институт ће наставити да проводи соје активности, све у оквиру законом прописаних овлаштења, руководећи се искључиво позитивним законским прописима и овлаштењима која су му додијељена – саопштено је раније из Института.

(БН)