СПЦ и вјерници данас славе празник Цвијети

Цвети се увек славе дан након Лазареве суботе, у последњу недељу пред Васкрс.

Према хришћанском предању, народ је чуо да долази Спаситељ и многи су изашли да га дочекају са палминим гранчицама. 

Народ је Исуса Христа дочекао простирући своје хаљине и гранчице дрвећа, носећи у рукама палмине гранчице.

Христос је, праћен ученицима, кренуо из Витиније у Јерусалим, а глас о његовом доласку и васкрсењу Лазара брзо се ширио, па су му се на путу многи придружили.

Машући гранама палме у знак добродошлице, народ је узвикивао "Осана [слава] сину Давидову".

Цвети су један од најрадоснијих празника у православљу.

У Србији су Цвети и историјски празник. 

На Цветну недељу 1815. године Милош Обреновић, вођа Другог српског устанка, дигао је народ у борбу против турске власти.

Према народним обичајима, данашњи дан почиње умивањем водом у којој су јуче, на Врбицу, потопљени цветови, како би укућани били румени и здрави.

На Цвети девојке и деца одлазе у поља и беру цвеће које се не уноси у кућу, већ се оставља у посуди са водом да преноћи у дворишту.

Верници сутра улазе у последњу седмицу Васкршњег поста, недељу страдања, смрти и васкрсења сина Божјег.

(Тањуг) Фото: Схуттерстоцк.цом/Јулиа Ракетиц, илустрација