Подићи глас да српски народ не прогласе геноцидним

Срби, истиче СПЦ, не умањују размјере злочина у Сребреници, али, као православци, не прећуткују ни злочине над српским народом у околини Сребренице.

Нажалост, напомиње се у посланици, на те злочине по српским селима у којима су затиране цијеле породице и који су се дешавали у континуитету од 1992. до 1995. године, не обазиру се предлагачи резолуција.

"По њима, постоји ексклузивно право на жртву и бол због исте. По нама, све невине жртве су невине жртве, биле оне муслиманске или хрватске или српске, што `мудро` прећуткују савремени ревизионисти и непријатељи историјске истине, који својим наметањем ексклузивног права на бол и жртве, остављају свима нама који живимо на овим просторима камен спотицања за будућност", истиче СПЦ.

СПЦ са жаљењем подсјећа све на чињеницу да је данашњи свијет заборавио геноцид над српским народом у 20. вијеку, као и у вијековима који су му претходили, те да је свако друго брдо на мјестима гдје живе Срби својеврсна Голгота.

"Снажно подижемо свој глас и указујемо на апсолутну неистину и покушај небивалог историјског ревизионизма, у коме се настоји да простом инверзијом српски народ, жртва вишеструких геноцида и етничког чишћења, буде проглашен за починиоца геноцида", наводи се у посланици.

Његова светост и епископи наводе да их тјеши и успокојава чињеница да припадају народу који је у годинама мира, послије страшних времена смрти, праштао својим дужницима и са припадницима других народа настојао да изгради бољу и заједничку будућност.

Наглашавају и да српски народ носећи свој носи и Христов крст, који је носио и у Првом свјетском рату, када су Срби били највећи страдалници свијета по броју жртава, али и у Другом свјетском рату када су у злогласној и срамној НДХ прављени логори и за српску дјецу која су ту умирала од глади, студени, болести и злостављања.

Српски архијереји подсјећају да су само у окупираној Србији под митраљеским мецима њемачких нациста послије школских часова умирале "чете ђака у једном дану".

"Страдали смо у сваком засеоку, селу, граду. Истинитост тога страдања нису морале да потврђују наметнуте аморалне резолуције. Њих су сведочила сама страдања, без лажних сведока у лицу непосредних потомака и посредних следбеника извршилаца стварног геноцида", истиче се у посланици.

Када је ријеч о Ксоову и Метохији, СПЦ наводи да је Косово и Метохија српска колијевка и дом, света и крсноваскрсна земља која за Србе није обична територија, него управо она света земља из које ће се пробудити и васкрснути "поље сухих костију".

"Мртвих нема. Ми смо Црква живих. Ми смо хришћански народ, народ Голготе и Васкрсења. Ми смо народ хришћанског идентитета израженог кроз задужбине, које чине најгушћи молитвени венац храмова на свету, венац који смо исплели на Косову и Метохији", иситче СПЦ.

Српски патријарх и све владике истичу да се увијек треба молити и бити уз страдалну браћу и сестре на Косову и Метохији, који су живи израз наде, љубави, трајања и претрајавања у распетом и васкрслом Христу, уз њих који су мета насиља само зато што су православни хришћани, православни Срби, што су своји на своме.

Они живе у такозваном миру у којем нема слободе, у којем има само страха и неправде, истиче се у посланици и додаје да су опет као и много пута раније, суочени са недаћама и притисцима.

У посланици се, између осталог, наводи да се у ове свете дане православни народ обраћа Исусу Христу молитвом да заштити, спасе, помилује и сачува род православни од свих пошасти, неправди и насиља.

"Стога вас позивамо, драга децо духовна, да неуморно негујемо, што значи да молитвено и трудољубиво изражавамо, легитимну и природну потребу за народним јединством", наводи се у Васкршњој посланици и додаје да се народно јединство остварује под омофором Светог Саве, у Цркви Христа, Бога Живога, чије Распеће и Васкрсење српски православни народ проживљава и иконизује у свом ходу кроз историју.

Српски архијереји су указали и да у сверадосне празничне дане одјекује неутјешни плач мајки за пострадалом дјецом, дјеце за пострадалим родитељима, браћом и сестрама, жена за изгинулим мужевима, и тај плач раздире груди припадника многих народа, а међу њима и српског народа.

Насиље се, указују из СПЦ, врши и мимо ратова јер у овом времену ни одсуство рата, а рат је нажалост увијек ту, није гарант истинског мира, злочини и насиље су постали дио свакодневице.

СПЦ наводи да су жене, којима је Господ дао част да буду прве благовјеснице Његовог васкрсења, најчешће жртве насиља, те да кроз њихово страдање страдају и цијеле породице, док су дјеца жртве злочина и у рату и у миру на жалост и срамоту свијета који се лицемјерно хвали "демократијом" и "људским правима".

"Уз све то, ми људи смо све више безвољни и апатични, себични и равнодушни према туђој невољи, према страдању ближњих, па се с правом можемо запитати: није ли већ наступила гнусоба опустошења о којој говори Свети пророк Данило? Другим речима, не живимо ли већ увелико не у такозваном постхришћанском свету већ у антихришћанском или, штавише, антихристовском свету, свету без вере, морала и начела?", наводи се у посланици.

Истакнуто је и да све свештене књиге Старог и Новог завјета упућују на истину, истину о Васкрсењу, а да се слављењем празника над празницима свједочи свему што се збило ради човјека.

СПЦ наводи да је света црква Христова темељни дом сваког овоземаљског пребивалишта и не познаје границе, те да се у овај велики и свијетли дан треба радовати истини, јер је смрт побијеђена у сусрету са живим оваплоћеним Богом.

"Стога, старајмо се да благодатно и богослужбено урањамо у тајну крста и Васкрсења Христовог, да љубимо једни друге као што Христос љуби нас. А када се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и смртно обуче у бесмртност, онда ће се испунити реч што је написана. Победа прождре смрт и утрће Господ сузе са свакога лица и срамоту народа својега укинуће са све земље. Христос васкрсе", наводи се у Васкршњој посланици. 

(Срна)