Поражавајуће: Извоз пао за пола милијарде КМ

Ови поражавајући подаци за бх. економију говоре да, ако се настави овакав тренд пада извоза до краја године, БиХ би могла смањити пласман својих производа у иностранство за више од двије милијарде КМ.

Из Спољнотрговинске коморе Босне и Херцеговине су презентовали податке о обиму размјене у првом кварталу ове године у којем се види да је укупан обим размјене износио 10,9 милијарди КМ, те је мањи за 2,75 одсто или 308,7 милиона КМ у односу на први квартал 2023. године.

"Од тога укупна вриједност извоза износи 3,95 милијарди КМ, што је мање за 560 милијарди КМ у односу на исти период претходне године. Увоз у Босну и Херцеговину је износио 6,94 милијарде КМ и већи је за 252 милиона у односу на претходну годину. Посматрано по тржиштима, забиљежен је пад извоза на сва водећа тржишта, али је присутан тренд успоравања пада извоза, што је поготово изражено у марту 2024. године.

Од земаља Европске уније највећи пад извоза је забиљежен на тржиштима Хрватске (12,8%), Аустрије (14,3%), Италије (18,5%) и Њемачке (9,4%) након дугогодишњег раста извоза. Од земаља ЦЕФТЕ највећи пад извоза забиљежен је на тржишту Србије (26,4%).

Охрабрујућа су повећања извоза на такозвана остала тржишта, гдје је забиљежен раст извоза на тржиште Турске (37,9%). Кретање увоза је имало супротну тенденцију од извоза, што је довело до повећања спољнотрговинског дефицита, који износи приближно три милијарде КМ. Најзначајнија увозна тржишта су: Хрватска, Њемачка, Словенија, Италија и Србија", пише у подацима СТК БиХ.

Када је ријеч о производима и тарифама, већину пада чине три тарифе: електрична енергија, жељезо и челик, карбонати и други производи хемијске индустрије.

"Извоз електричне енергије је смањен за 196,1 милион КМ, што је углавном резултат нижих цијена електричне енергије на међународном тржишту у односу на претходну годину. У сектору руде, метали и производи извоз је смањен за 191,8 милиона КМ или 21%, а смањење се односи углавном на смањење извоза жељеза и челика и њихових производа, а значајан је и пад извоза карбоната, тј. производа хемијске индустрије, с падом од 53 милиона КМ", стоји у подацима.

Предраг Млинаревић, професор на Економском факултету у Источном Сарајеву, рекао је за "Независне новине" да су у првом кварталу још  биле присутне посљедице смањене тражње за нашим извозним производима проузроковане падом индустријске производње у ЕУ.

"Такође, то је био период када долази до обуздавања инфлације, што је и са становишта цијена наших извозних производа довело до пада вриједности нашег извоза. У нашем извозу доминирају ресурсно-интензивни производи, као и полупроизводи и компоненте у сегменту аутомобилске индустрије. Опоравак индустријске производње у ЕУ и пратећи раст реалне тражње подстакнут свођењем инфлације на границе монетарног циља од 2% створиће у току ове године позитивнији тренд и за наш извоз.

Дугорочно посматрано, без помјерања тежишта наше индустрије према дјелатностима више додате вриједности није могуће осигурати континуиран и одржив раст извоза који би се одразио и на раст животног стандарда. Без ове структурне трансформације, с постојећом привредном структуром смо осуђени на учестале осцилације и рањивост извоза изазваног екстерним шоковима", објаснио је Млинаревић.

Синиша Пепић, доктор економске дипломатије, казао је да ако се овај забрињавајући тренд смањења извоза настави, може имати озбиљне посљедице на економију земље до краја године.

"Смањење извоза може довести до опадања прихода, а такође се може одразити на запосленост и раст привреде. Да бисмо се суочили с овим изазовом, требамо примијенити разноврсне стратегије. То укључује јачање конкурентности домаћих производа на међународном тржишту, диверзификацију извозних производа и тржишта, побољшање пословног окружења како бисмо привукли стране инвестиције, те подржали развој иновација и технолошки напредак у индустрији.

Одговор на ову ситуацију захтијева координиране напоре владе, привреде и академског сектора. Потребно је улагати у образовање и истраживање како бисмо подстакли развој нових сектора и технологија које би могле бити конкурентне на глобалном тржишту.

Такође, важно је јачати трговинске везе и сарађивати с другим земљама како бисмо проширили могућности извоза. Ова комбинација стратегија ће бити кључна за очување стабилности и раста економије БиХ у свјетлу тренутних изазова с извозом", нагласио је Пепић.

(Независне) Фото: БН