Планирана Резолуција о Сребреници насиље над повељом УН
Најновија најава да ће поново бити одложени расправа и гласање у Генералној скупштини УН о приједлогу резолуције о Сребреници, изнова говори о потреби да се јавности објасни зашто ће бити насиље над Повељом УН ако Генерална скупштина УН уопште буде расправљала о наведеном приједлогу, а камоли да га усвоји.
Пише: Др Милан Благојевић
Све оно што у лапидарном облику слиједи у наставку има за премису поштовање права, то јест да се у УН-у држи до онога што прописује Повеља УН, а не до онога што се жели наметнути насиљем над правом.
Кључна чињеница за правилно поступање у УН-у јесте оно што је прописано Повељом УН. Тај највиши правни акт међународног права, његов својеврсни устав, забрањује Генералној скупштини УН да даје било какве препоруке, а то укључује и резолуције, у вези са било којим спором или ситуацијом у свијету, све док Савјет безбједности УН у погледу тог спора или ситуације обавља задатке који су му повјерени Повељом УН.
Ова забрана Генералној скупштини УН је прописана не само чланом 12, него и члановима 10 и 11. Повеље УН.
Наиме, прописујући у члану 10 Повеље УН право Генералне скупштине да расправља о свим питањима и предметима, одмах затим тај исти члан Повеље прописује и изузетак од тога, јер каже да Генерална скупштина не може давати препоруке, а то значи ни доносити резолуције, о било којем питању или предмету о којем Савјет безбједности УН обавља задатке на основу Повеље.
И у члану 11 Повеља УН забрањује Генералној скупштини да о питањима одржавања мира и сигурности у свијету која пред њу изнесе било који члан УН не може одлучивати све док Савјет безбједности о тим питањима расправља и одлучује на основу члана 12 Повеље УН.
Савјет безбједности се преко 30 година у континуитету бави ситуацијом у БиХ и о томе доноси одговарајуће резолуције.
За протекле три деценије Савјет безбједности донио је више од 45 резолуција о БиХ, дакле најмање по једну резолуцију сваке године, што већ само по себи доказује да тај орган УН обавља своје задатке у смислу члана 12 Повеље УН, усљед чега према том, а и према осталим претходно наведеним члановима Повеље, Генерална скупштина УН нема право да доноси било какве одлуке и резолуције везане за БиХ.
Та забрана свакако укључује и одлучивање од стране Генералне скупштине о било којем питању везаном за Сребреницу и догађаје у њој из јула 1995. године.
Међутим, поред свега реченог, постоје и два кључна детаља, садржана у свакој од преко 45 резолуција Савјета безбједности о ситуацији у БиХ, о којим детаљима се недовољно говори јавности, иако управо они неумољиво потврђују и доказују све претходно речено, то јест да Генерална скупштина УН нема право да расправља нити да доноси било какав акт, а камоли резолуцију у Сребреници.
С обзиром на то да се ради о десетинама резолуција Савјета безбједности о БиХ, да бих избјегао понављања навешћу само два примјера, из двије посљедње резолуције у којима се Савјет безбједности бавио ситуацијом у БиХ.
Та два примјера су сасвим довољна, јер све оно што ћу пренијети у наставку написано је и у свим осталим резолуцијама које је прије тога о ситуацији у БиХ, и предузимању одређених мјера у њој, доносио Савјет безбједности.
Дакле, у Резолуцији Савјета безбједности, број 2658 од 2.11.2022. године, Савјет је одмах на њеном почетку одредио да "ситуација у региону бивше Југославије наставља да буде пријетња међународном миру и безбједности и да Савјет стога дјелује на основу Поглавља ВИИ Повеље УН" и доноси ту Резолуцију о стању у БиХ и мјерама које мултинационалне оружане снаге имају право предузети у БиХ ради очувања мира и безбједности.
Дакле, то је први кључни детаљ који доказује да Савјет безбједности на основу овлашћења из већ поменутог члана 12 и Поглавља ВИИ Повеље УН, обавља своје задатке у БиХ на основу Повеље УН. Због тога, све док је тако, то јест све док Савјет безбједности не престане обављати те задатке у БиХ, Генерална скупштина УН, сагласно члановима 10, 11 и 12 Повеље, нема право да одлучује о било којем питању везаном за БиХ.
Други кључни детаљ је завршни став Резолуције Савјета безбједности број 2658 од 2.11.2022. године. Наиме, у том ставу Резолуције Савјета безбједности је одређено да Савјет: "Децидес то ремаин сеизед оф тхе маттер", то јест да Савјет безбједности одлучује да он, а не Генерална скупштина, и даље остаје да разматра и одлучује о предметној материји везаној за БиХ.
Све ово је на исти начин написано и одлучено и у Резолуцији Савјета безбједности, број 2706 од 2.11.2023. године, као и у десетинама свих осталих резолуција које је прије тога Савјет безбједности доносио о ситуацији у БиХ.
Тиме је Савјет безбједности неколико десетина пута потврдио три кључне чињенице. Прво, да он у погледу ситуације у БиХ у континуитету сваке године обавља задатке који су му повјерени Повељом УН.
Друго, да управо због тога, све док Савјет безбједности буде обављао те задатке, Генерална скупштина УН нема право да одлучује о било чему што се односи на ситуацију у БиХ. И треће, мада не и мање битно, свака одлука коју би Генерална скупштина УН донијела, а којом би се ишло ка усвајању било какве резолуције о Сребреници, била би флагрантно и тешко кршење Повеље УН, њених чланова 10, 11 и 12, као и наведених резолуција Савјета безбједности УН.
(БН) Фото: АП
Повезане вијести
Коментари (29)
Мирослав
Неко је хтео исилити прописане норме УН. У покусају, су се пробали ругати нормама, наметнути несто сто немају право. Дакле треба веровато да је намера и покусај подвале, заврсен. Али ту вреба велика сила, и наси драги "пријатељи" из "драгог" нам Берлина и "драгог" нам Лондона, мозда запрете бомбардовањем, оних сто би да се дрзе правила УН?
Ре Правник
Правниче, међународни обичај је извор међународног права који се примјењује само ако нема писаног правног акта као извора тог права којим би било уређено одређено поље односа. Међутим, ако постоји писани правни акт, у том случају се не поступа по обичају нити се обичајем може измијенити писани правни акт. У таквом случају се примјењује само писани правни акт, док се његове измјене могу вршити само писаним актом исте правне снаге, а никако обичајем. У конкретном случају на који се односи Благојевићев текст ради се о питањима која су уређена Повељом УН која је писани акт па се само она мора примијенити. Како ћеш Правниче Повељу УН мијењати обичајем. Не иде то Правниче, ако си добро научио право. Случај Зида у Израелу није се односио на резолуцију о каквој је ријеч у Благојевићевом тексту, већ се радило о резолуцији којом је Генерална скупштина УН само затражила од Међународног суда правде да тај суд да своје савјетодавно мишљење о градњи тог зида. Што се тиче Украјине, ситуацијом у тој држави није се бавио Савјет безбједности који зато о томе није доносио никакве резолуције, па је зато Генерална скупштина одлучивала. За разлику од Украјине, Савјет безбједности обавља деценијама своје задатке у вези са БиХ и о томе је усвојио десетине резолуција, па зато Правниче не може Генерална скупштина да се бави Босном и Херцеговином све док то ради Савјет безбједности.
Правник
Благојевић је или недовољно упућен или намјерно неупућен. Чланови повеље УН-а, интерпретација и њена примјена се могу мијењати кроз међународно обичајно право. Примјер: Члан 27 став 3 је измијењен утолико, да сталне чланице Савјета безбједности, које имају вето попут Русије, Кине, Америке, Француске и Велика Британије, морају гласати против ако желе спријечити доношење резолуције тог органа. Уколико има довољно гласова осталих чланица и ниједна чланица, чији глас има моћ вета, није гласала против тј. остала је суздржана, та резолуција пролази. Што се тиче наведених чланова у тексту, препоручујем Благојевићу да прочита пресуду Међународног суда правде у случају градње зида од стране Израела, гдје је тај суд, који је један од главних шест органа УН-а и једини суд у склопу УН, пресудио да је паралелна надлежност Генералне скупштине и Савјета безбједности у складу са Повељом УН-а. Осим тога, препоручујем такођер да прочита резолуцију Генералне скупштине "Унитинг фор Пеаце". На основу ове резолуције је могуће гласати у Генералној скупштини, ако је Савјет безбједности блокиран од стране вета његове сталне чланице. У задњем случају 2022. је било гласање за осуду напада Русије на Украјину, иако је овај случај, као пријетња свјетском миру, био у искључивој надлежности Савјета безбједности. Није било сукоба јер одлуке Генералне скупштине УН-а су необавезујуће, док Савјет безбједности доноси и обавезујуће одлуке. "Унитинг фор Пеаце" резолуција и наведена пресуда Међународног суда правде управо потвђују, да је паралелна надлежност у складу са Повељом УН-а. Молим колегу Благојевића, да након што утврди своје грешку, направи корекцију. Довољно се народ слуђује од стране политичара.
Јоја
Све сами фасиста и нациста и ове насе комсије цвеце хрватско са њима . Доци це вам Рус кад-тад
Паметни
Ето ти паметнији од толиких свјетских стручњака за међународно право, и ти си нешто ново измислио.Реци то све Вућићу нек им обори резолуцију с твојим аргументима.
Дензел
Цему толика нервоза?
аналитицар
Господине Благојевиц данас је Лагумдзија лијепо објаснио засто се одгадја одлука о резолуцији,лијепо цовјек казе не мозе бити несто одгодјено ако није ни заказано.Убит це вас мрзња.
Ана
Ињац је тако хладнокрвна сво вријеме док је трајао судски спор, што само говори да није требало да се брине јер ће бити ослобиђена као недужна. То само говори колики криминал влада у друштву и колико је правосуђе корумпирано од постојеће клике. И на крају банка је пропала, штедише неће бити обештећене и наравно нико није крив.
Дервента
На крају ће бити:Лагумџија-Дангубџија!
Гоци
Скрати то мало Благојевицу не писес књигу.
хо
Срби само пријете и условљавају. Боже сачувај
Незнам
Засто им одма ниси појаснио да не губе вријеме.
Нило
Оцигледно да свјетским моцницима повеља УН и њени цланови 10,11и12 незнце ниста кад зеле несто да ураде по својој вољи,,одавно УН нису висе оно сто су биле најбоље би било са их нема
Економиста
Честитам г.Благојевићу на компетентним излагању , тако раде легалисти са знањем.Живјели
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.