Од 142 начелника у БиХ само су два млађа од 30 година

Рок за пријаву кандидата је од 26. јуна до 8. јула и тек тада ће бити познато колико су млади заинтересовани за учешће у процесима доношења одлука.

Према подацима о броју кандидата млађих од 30 година на посљедњим локалним изборима, одржаним прије четири године, они су итекако жељели активно се укључити у креирање политика које ће им у коначници омогућити бољи живот и перспективу останка у домовини. 

Зашто бирачи заобилазе кандидате млађе од 30 година?

Дакле, међу кандидатима је било скоро 24 посто млађих од 30 година. Међутим, проценат оних који су добили повјерење гласача био је знатно мањи, те је износио око 12,8 посто од укупног броја изабраних. Прецизније, од укупно 3.319 мандата они су добили тек 425.

Међу 142 начелника само два су из категорије младих.

Када говоримо о младима мислимо на особе млађе од 30 година, јер тако су подијељени у статистикама и извјештајима ЦИК-а. 

Од укупно 518 званичника који су бирани 2022. године, њима је припало само 37 мандата, што је око 7,1 посто. Ипак, то је био пораст од око два посто у односу на изборе који су одржани четири године раније, а чије резултате ћемо анализирати у наставку.

Нико млађи од 30 година није изабран у државно предсједништво, нити у Парламентарну скупштину БиХ иако је било 85 кандидата из ове старосне групе.

У Народну скупштину Републике Српске, коју чине 83 посланика,  ушло је четверо младих, а у Представнички дом Парламента ФБиХ петеро од укупно 98 чланова.

Нешто бољи успјех млади су постигли у кантоналним скупштинама, гдје су добили 18 од 289 посланичких позиција.