Кривична пријава против радника због пословне шпијунаже

Како ЦАПИТАЛ сазнаје пријављени су Светозар Лукић, Милош, Милан и Стефан Кекић, Синиша Њежић и друге непознате особе.

На терет им се се ставља да су искористили инфомације о понудама које даје „Студио десинг“ да би звали купце и нудили им повољније цијене у свом паралелном бизнису.

Свако од њих имао је своју улогу и у складу са њом дијелио дио зараде.

Према наводима из пријаве, Светозар Лукић, Милан и Стефан Кекић су били трговци који су податке о понудама дијелили са Милошем Кекићем и Стефаном Њежићем, а који су имали своје столарије.

„Светозар Лукић је од маја 2023. године до маја 2024. године заступајући имовинске интересе послодавца обављајући послове на радном мјесту трговац без знања и сагласности оснивача и директора неовлаштено и злоупотребом повјерења Милошу Кекићу и другим НН лицима саопштавао и предавао повјерљиве податке који чине пословну тајну у намјери да тиме себи и њему прибави противправну имовинску корист те исту и прибавио у неутврђеном износу“, стоји у пријави.

Надаље, како се наводи, Милош Кекић је исте те податке искористио да клијентима нуди своје понуде под повољинијим условима, а према датим инструкцијама Светозара Лукића, за шта му је давао неутврђене суме новца.

„Дакле, Светозар Лукић је заступајући имовинске интересе послодавца злоупотријебио дата му овлаштења на начин да је неовлаштено другом саопштио и предао податке који представијају пословну тајну у намјери да себи и другом прибави имовинску корист, а Милош Кекић од Светозара Лукића прибавио податке на противправан начин и исте неовлаштено употријебио“, дио је из кривичне пријаве.

Због тога их је Милаковић обојицу пријавио за кривично дјело Одавање и неовлаштено прибављање пословне тајне, а Кекића и за кривично дјело Злоупотреба повјерења.

За слично терети и трговце Милана и Стефана Кекића. Како тврди, они су Милошу Кекићу и Синиши Њежићу одавали пословне тајне и за то добијали новац.

Успут, из „Студио десигна“ су пријавили Њежића да се нелегално бави производњом и израдом прозора и врата те продајом на кућној адреси, без пријављене дјелатности и намјенских објеката.

Из ове фирме наводе да су до ових информација дошли преко службених телефона које су бивши радници раздужили приликом споразумног раскида уговора о раду. Пријава је, сазнајемо, поткријепљена вишемјесечном вибер преписком који су оптужени између размјењивали из које је јасно видљиво кривично дјело за које су пријављени.

„Предлажемо да тужиластво у оквиру својих надлежности предузме све мјере и радње у циљу кривичног гоњења пријавијених прије свега да проведе истражне радње као што су претресање покретних ствари мобилних телефона и рачунара, саслушање свједока, испитивање осумњичених и слићно“, захтијева се у пријави.

Милан Милаковић је иначе и посланик СПС-а у Народној скупштини Републике Српске.

Пријављени Светозар Лукић каже да није упознат са кривичном пријавом и да је затечен са информацијом да је она поднесена.

„Нисам ништа незаконито радио против фирме и стварно сам затечен“, рекао је Лукић.

Милан Кекић каже да од навода из кривичне пријаве нема ништа.

„Ја сам 12 година радио код Милаковића, био ми је као члан породице и на крају ме избацио на улицу без отпремнине, без могућности да примам накнаду са бироа“, каже Кекић додајући да преко телефона не може све детаљно објаснити.

Кривичним закоником РС за одавање и неовлаштено прибављание пословне тајне предвиђене казне и до пет година затвора.

Тако је прецизирано да „ко неовлаштено другом саопшти, преда или на други начин учини доступним податке који представљају пословну тајну, као и ко прибавија овакве податке у намјери да их преда непозваном лицу, казниће се новчаном казном или казном затвора до три године“.

„Казном из става 1. овог члана казниће се и ко, с намјером да их неовлаштено употријеби, на противправан начин доде до података који представљају пословну тајну“, дефинисано је у Закону.

Када је у питању зоупотреба повјерења дефинисано је да „ко заступајући имовинске интересе неког лица и не испуни своју дужност или злоупотријеби дата му овлаштења у намјери да тиме прибави себи или другом имовинску корист или да оштети лице чије имовинске интересе заступа или о чијој се имовини стара, казниће се казном затвора до три године или новчаном казном.

„Ако је овим дјелом прибављена имовинска корист или проузрокована штета у износу који прелази 10.000 КМ, учинилац ће се казнити казном затвора од једне до пет година, а ако тај износ прелази 50.000 КМ, казниће се казном затвора од двије до осам година“, наведено је у Закону.

(Цапитал) Фото: Цапитал