Словенци у Вашингтону од РиТЕ Угљевик траже одштету од 770 милиона евра

Када је крајем јануара ове године, послије 15 година повлачења по судовима, окончан арбитражни спор Словеније против Рудника и Термоелектране (РиТЕ) Угљевик, власти Републике Српске су то прогласиле „повољним рјешењем“.

-Спор Словеније против РиТЕ Угљевик окончан је повољно по Републику Српску и дуг од 67 милиона евра биће  исплаћен у наредних седам година, изјавио је 31. јануара министар енергетике и рударства РС Петар Ђокић.

Тврдње министра Ђокића

Ђокићева изјава услиједила је дан након што су представници РиТЕ Угљевик, “Електрогосподарства Словеније” и Холдинга “Словенске електране” потписали три уговора, према којима ће РиТЕ “Угљевик” Словенцима морати у ратама исплатити одштету од 67 милиона евра, плус камате у износу од 58,2 милиона евра, пише Журнал.

РиТЕ Угљевик се обавезао да ће Словенцима испоручивати и трећину произведене електричне енергије све док термоелектрана буде радила.

Словенија је покренула два арбитражна спора против РиТЕ Угљевик, посредно и против Републике Српске, један у Београду, други у Вашингтону,, тражећи огромну одштету по основу пријератних улагања у угљевичку термоелектрану.

Арбитражно вијеће у Београду пресудило је у корист „Електрогосподарства Словеније развој ин инжењеринг“ (ЕГС-РИ), док спор у Вашингтону није окончан. Словенци пред Међународним центром за рјешавање инвестиционих спорова – ИЦСИД у Вашингтону траже одштету од 770 милиона евра.

Министар Ђокић је у јануару тврдио да ће Република Српска бити у стању да извршава обавезе из арбитражне одлуке, да ће дуг од 67 милиона евра бити исплаћен у наредних седам гоидна, истичући да је најбитније да „више не постоји забринутост за даље функционисање РиТЕ Угљевик“.

Да ли је Ђокићев оптимизам реалан и да ли заиста пословање РиТЕ Угљевик није доведено у питање?!!

Пресуда донесена у Београду

Арбитражно вијеће у Београду је крајем прошле године пресудило у корист ЕГС-РИ, обавезујући РиТЕ Угљевик да тој компанији мора исплатити 67 милиона евра дуга на име главнице, плус 58,2 милиона евра по основу затезне камате.

Арбитражом је утврђено да РиТЕ Угљевик није испоштовала обавезе испоруке електричне енергије, у периоду од 2011. до 2021. године, на основу уговора потписаних осамдесетих година прошлог вијека, будући да је Словенија учествовала у изградњи термоелектране у Угљевику.

Иако се власти у Републике Српске хвале „повољно окончаним“ спором, питање је да ли у цијелом случају има ишта повољно по РиТЕ Угљевик и њене запослене, Електропривреду РС, са чијег рачуна ће се исплаћивати рате, а на крају и за саму Републику Српску?

Тим више, јер је арбитража у Београду није ријешила питање неиспоручивања електричне енергије Словенцима током 2022. и 2023. године, па ће и то накнадно доћи на наплату.

Осим тога, поставља се питање одговорности оних који су одбили захтјев Електропривреде Републике Српске да се спор са Словенцима ријеши споразумно, како не би покретали арбитражу?

Питање је – ко је прије покретања арбитраже, а након упозорења ЕГС-РИ, одлучио да је захтјев словеначке компаније неоснован, притом занемарујући могуће правне посљедице произашле из Споразума о сукцесији након распада некадашње СФРЈ?

Веома је упитно да ли су такву одлука заиста формално донијела надлежна предузећа и ентитетских органи или је наредба да се одбију преговори са Словенцима стигла из једног центра моћи, без икакве званичне одлуке.

Након свега, сасвим је извјесно, да би договор са ЕГС-РИ, који се могао постићи прије десетак година, био много повољнији од посљедица арбитражне одлуке из Београда.

Три уговора

Након што је Арбитражно вијеће у Београду пресудило у корист Словенаца, РиТЕ Угљевик и ЕРС потписала су три уговора са ЕГС-РИ.

Један од уговора је онај који обавезује РиТЕ Угљевик да једну трећину произведене електричне енергије испоручује Словенцима, почевши од 1. фебруара ове године, па све док термоелектрана буде у погону да производи струју.

Ова обавеза није наложена арбитражном одлуком, већ је досуђена само накнада штете за неиспоручену електричну енергију и затезне камате у претходном периоду (од 2011. до 2021. г.). Дакле, она је посљедица арбитражне одлуке, која се могла повољније ријешити да је са Словенцима постигнут споразум, прије него што су покренули арбитражу.

Уз то, испорука трећине електричне енергије је огроман терет за РиТЕ Угљевик, у коју се годинама ништа не улаже, која кубури са приходима и биљежи губитке, као и за матично предузеће – ЕРС.

Потписан је и уговор о отплати главнице, нотарски обрађен, на износ од 67 милиона евра. Уговорена је отплата на 14 једнаких мјесечних рата од 4,78 милиона евра, по каматној стопи 6-мјесечног ЕУРИБОР-а, плус један посто.

Примјеном ЕУРИБОР-а мијења се и каматна стопа, а ризик промјене каматне стопе пребачен је са банке на дужника. Што опет не иде на руку ни РиТЕ Угљевик ни ЕРС. Додатно оптерећење за ове јавне компаније је и чињеница да још није закључен посебан уговор о отплати затезних камата у износу 58,2 милиона евра.

Отплата главнице

Уговор о отплати главнице је сачињен у форми нотарског уговора, који подразумијева и подвргавање РиТЕ Угљевик и ЕРС непосредном принудном извршењу на цјелокупној имовини. Редом – најприје наплатом са рачуна РиТЕ Угљевик или ЕРС, а потом наплатом из друге имовине, што би, ако се деси, значило да Словенци по основу неизмиреног дуга могу доћи у посјед дијела власништва РиТЕ Угљевик.

Финансијски извјештаји РиТЕ Угљевик за 2021. и 2022. годину, објављени на Бањалучкој берзи и АПИФ-у, казују да је ова компанија имала благи пораст пословних резултата, али и повећан број запослених. Приходи од продаје производа РиТЕ Угљевик у 2022. години износили су 166.478.534 КМ, што је за око 22,5 милиона КМ више у односу на претходну, 2021. годину, када је приход износио 143.993.513 КМ.

У 2022. години, у односу на претходну, у РиТЕ Угљевик запослено је 26 нових радника, мада је, према процјени познавалаца прилика у овој компанији, и постојећи број био превелик и требало је да буде умањен..

Приход по запосленом износи око 80.000 КМ, из чега се, јасно је, не могу покривати основни трошкови пословања. Само трошак плате једног радника у просјеку је око 30.000 КМ годишње, а уз трошкове превоза, топлог оброка и свих осталих трошкова та цифра вртоглаво расте. Примјера ради, економисти наводе да један обични самостални предузетник који се бави производном дјелатношћу, када одбије све трошкове, тешко може да опстане са приходом од 80.000 КМ, а камоли термоелектрана са рудником.

На крају, према исказаним финансијским показатељима, РиТЕ Угљевик је на половини 2023. године имала губитак од 20,3 милиона, који је, нема сумње, до краја прошле порастао.

РиТЕ Угљевик изложен је великим губицима због ниске ефикасности, условљене застарјелом технологијом, великом броју запослених, растућим обавезама према банкама и добављачима… Сада су на наплату дошле и обавезе према Словенцима, које ће ова компанија тешко моћи да изнесе и поднесе.

Толико о „повољном окончању“ спора о којем је прије пола године говорио министар Петар Ђокић. Неизвјесно је како ће бити окончан други спор, који се води у Вашингтону.

Ако и он буде у корист Словенаца, РиТЕ Угљевик може да стави кључ у браву, што би хиљаде радника и њихових породица оставило без основних прихода. И када би се то десило, нико у Републици Српској не би потегао питање одговорности – ко и зашто је тражио да се спор са Словенцима не рјешава споразумно, већ да заврши на арбитражним судовима, чије одлуке су финансијски много неповољније за РиТЕ Угљевик, али и саму Републику Српску.

(Зурнал) Фото: РиТЕ Угљевик