Како власт троши десетине милијарди марака од акциза?

Деценијама грађани плаћају акцизе или путарине на куповину сваког литра горива, пива, вина, и других пића, кафе при регистрацији аутомобила. Требало би да постоје јасна и строга правила гдје се тај новац усмјерава и како се троши. Међутим питање је да ли је то заиста тако?

У озбиљним економијама постоји јасно правило да се приходи од акциза, прелевмана, путарина троше строго намјенски. Јер смисао није узимање новца, него сузбијање штетних посљедица.

Тако би на примјер средства од акциза на алкохолна пића требало да буду усмјерена здравству у циљу превенције и лијечења алкохолизма, а никако у буџет за општу потрошњу и крпљење рупа. Међутим код нас се управо то дешава.

"Наравно да је потребно да тако значајан новац, тај посебан порез који се убире да тачно знамо коме иде, да ли он треба ићи конкретно само за обнову путева, мање развијеним општинама или здравству – за то треба неки системски план.

Од тога ова власт константно бјежи од како је дошла на власт 2006. године. Ако немате план утрошка онда можете да распоређујете како ви желите и према сопственом нахођењу", сматра новинар и уредник портала Капитал Синиша Вукелић. 

У протеклим годинама био је велики број иницијатива да се средства од акциза усмјере за помоћ здравственим установама, али без конкретног ефекта. Економисти као примјер ненамјенског трошења наводе акцизу на дуванске производе.

За сваку кутију цигарета плаћа се пропорционална акциза од 42% малопродајне цијене и специфична акциза од 1,65 КМ по кутији, а на резани дуван у легалној продаји у продавницама и киосцима 138,4 марке по килограму, па се у овој години очекује приход већи од милијарду марака.

Међутим, економско правило да ова средства буду усмјерена у превенцију пушења и медицинске третмане, неће бити испоштовано.

"Гдје би се један значајан дио средстава упутио на превенцију смањење пушења, а онда и кроз здравство нажалост у том смислу БиХ и други нивои власти нису на висини задатка. Најчешће се намјенска средства не троше на начин као што економска теорија и пракса у другим земљама налажу", сматра Саша Грабовац, извршни директор Удружења економиста РС СWОТ.

Посебно је спорно трошење средстава од путарина. Грађани по овом основу плаћају путарине за изградњу аутопутева, као и намет за одржавање путева.

Иако је од 2006. по основу акциза на гориво и путарина прикупљено скоро 16 милијарди марака, аутопутеви се граде из кредита, а представници опозиције упозоравају да се и средства за одржавање магистралних и других путева распоређују неравномјерно и уз пресудан утицај политике.

"Сви знамо да ми из Фоче ако идемо према Црној Гори то је тај најгори магистрални пут у европи Фоча – Шћепан поље, па имате даље пут Фоча – Сарајево који је такође критичан и људи ту и гину нажалост, а да не причамо о путу Фоча – Тјентиште. Исток је тотално занемарен од ове власт јер она размишља по принципу гдје је веће гласачко тијело", сматра Огњен Бодирога, посланик СДС-а у НСРС.

Приходи на нафту и деривате су расподијељени тако да је Федерацији припало 62%, Републици Српској 34,4%, а Брчко дистрикту око 3 и по одсто. Међутим, након расподјеле са јединственог рачуна, у буџете ентитета, престаје свака транспарентост и средства завршавају за све друге намјене од покривања минуса до јавне потрошње.

(БН) Фото: БН