Суђење Петровићу: Свједоци одбране и хидро вјештаци

Завод за водопривреду из Бијељине урадио је опширну анализу услова који су довели до поплава 2014. године у Добоју. На основу снимљених мапа поплава, закључили смо да се ради о поплавном таласу који се догађа једном у 1000 година, рекао је Недељко Судар, директор Завода за водопривреду. 

"Активни одбрамбени системи подразумијевају употребу низа акумулација, а на ријеци Босни их  нема довољан број. Насипи изграђени за одбрану од вањских вода у граду Добоју пројектовани су на нивоу стогодишњих поплава, уз додатних 80 цм насипа. Изузетак су насеља Которско и Баре које због свог положаја у ријечној долини имају само парцијалну заштиту“, каже Судар. 

Инжењери запослени у Заводу за водопривреду већ током поплава 2014. године изашли су на терен и вршили су мјерења нивоа поплава. Вујадин Благојевић као један од главних фактора који су довели до настанка поплаве види мост који је Аустроугарска изградила у још у 19. вијеку. 

„Жељезнички мост на ријеци Босни због своје мрежасте конструкције зауставио је велику количину плутајућег отпада. Видио сам тополе високе и до 30 метара на стубовима моста. То загушење је довело до смањеног протока, односно до пораста нивоа воде у сливу ријеке Босне“, објашњава Благојевић. 

Укупан проток ријеке Босне, уз притоке Спречу и Усору износио је преко 4800 м3 воде у секунди. Против толике количине воде није било помоћи, сматра Благојевић. 

„Велики утицај на настанак поплава имале су притоке Усора и Спреча. Положај ушћа Спрече и велика количина воде која је долазила невјероватном брзином, пресјекла је и успорила ток ријеке Босне. То су поплаве које се десе. Планирана одбрана од таквих вода је немогућа“, сматра Благојевић. 

Обрен Петровић као бивши градоначелник Добоја и Милко Видаковић као шеф Одсјека цивилне заштите, оптужени су да током поплава 2014. године нису предузели неопходне мјере и радње, усљед чега је наступила смрт 11 особа и велика материјална штета.

(БН) Фото: БН