Ево зашто радници бјеже из БиХ: плата, слободни дани...
С платама које нуде послодавци у БиХ тешко да се може преживјети мјесец, а храну плаћамо колико и становници богатих западних земаља.
Радници из БиХ масовно бјеже у иностранство, и то најчешће због понижавајуће малих плата и лоших услова рада. Све више фирми суочава се с хроничним недостатком радника, поготово у сектору грађевинарства и угоститељства.
Послодавци их више не могу привући само добрим платама. Радници све више, осим материјалне сигурности, траже и адекватне услове, разне стимулације, поштивање радног времена, слободне дане и годишњи одмор по закону.
Сва наведена права у западној Европи је много лакше остварити него у БиХ, а плате су неколико пута веће.
Пиxселл је израдио инфографику просјечних зарада по сату у земљама Европске уније и евро зоне. Истина, на њој нема БиХ, али ако се узму у обзир службени статистички подаци, јасно је колико је рад у БиХ “јефтин” у односу на Европу.
Најнижи трошкови рада по сату у ЕУ забиљежени су у Бугарској, гдје је сатница 9,30 еура, прате је сусједна Румунија са 11 и Мађарска 12,80 евра по сату.
Сатница у Летонији износи 13,50, а у Хрватској 14,40 еура.
Просјечна сатница у Словенији лани је била 25,50 еура, а у Аустрији 40,90 еура. У Словенији је, дакле, радничка сатница 77 посто виша него у Хрватској, а у Аустрији готово три пута виша, наводи се уз графику.
Највиша је је просјечна сатница у Луксембургу, гдје износи 53,90, те у Данској гдје сат рада кошта 48,10 евра, а у великој тројки је и Белгија са 47,10 евра.
Извор за израду инфографике су подаци из анализе Еуростата која је објављена почетком ове године.
По тим подацима, просјечни трошкови рада по сату у индустрији износили су 32,20 евра у ЕУ и 38 еура у еврозони. У грађевинарству су досезали 28,50 еура, односно 31,90 евра. У услугама трошкови рада по сату варирају између 31,80 евра у ЕУ и 34,80 еура у еврозони.
Двије главне компоненте трошкова рада су плате и наднице те трошкови који нису директно повезани с нето платама, као што су доприноси.
Најразвијеније и социјално најосјетљивије земље повећале су износ сатнице. Луксембург с 50,90 евра, колико је износила прошле године, на 53,90 еура ове године, Норвешка је сатницу подигла за два и по евра и она сада износи 54,50 евра.
Сатница у Словенији креће се између 20 и 30 еура, у Шпанији 24,60 евра и Италији 29,40 евра. Просјечна цијена рада по сату у Француској, Њемачкој Аустрији и Ирској креће се између 40 и 43 еура, у Португалу, Грчкој, Чешкој, Словачкој и Естонији између 15 и 20 еура, Литванији, Летонији, Пољској, Мађарској, Хрватској, Румунији, Бугарској и Малти је од 9 до 15 евра.
(Српска инфо / Фото: Унспасх)
Повезане вијести
Коментари (14)
Тнт
Гдје су сад они способни послодавци који су нотес записивали и хвалили се како имају стотине молби за пријем у радни однос, па онда зависили диктатуру под изговором како се ради у ЕУ. Радници одлазе и због плата, и због хаоса у држави и због оних послодаваца који су те исте раднике изјављивали. Жалосно је да још увјек има њих који заговарају да се раднику плата не исплаћује.
Дина
Сатницу имам4,5 км свака субота радна инспекција доде и оде радник нема никаква права послодавци робовласници дрзе раднике ко коње сагнес главу подиц не смијес проговорит не смијес све за 400 еура.Газда Перо Дивљановиц из Зворника један од бахатијих послодаваца у РС.
Будала као и ти
Код наших политичара су веће него било гдје.Као да је њих брига за ситну буранију,пензионере,борце, пољопривредника,приватника,реални сектор никада не спомену,а он је замајац од којега живе Битно нам је када је 9.јануар.Ставите га за 1.мај тад је лијепо вријеме.Какве нас приказе воде добро је да нисмо још и воде жељни.
Гкхг
То се деси кад једна неписмена будала води 100000 паметних
Yу
Мале плате а вецина дебела.
Драгиња
Колико костају тресње у Грцкој? Колико костају код нас?
Искрено
Нема овдје послодаваца, ово су тајкуни у служби власти, за њих закони не вриједе.
+
Власт издала и Народ и РС.
Нострадамус
Неке једе месо, неко купус у просјеку сви једемо сарму
Агроном
Треба рећиби да је то бруто износ Кад се израчунају порези онда је нето око пола тог износа Како год, јесте више него овдје
Израбљивање радника
Како би никли оволики милионери у БиХ да није на сцени бесомуцна крадја дрзаве и константно израбљивање радника???
Ја
Да, тачно. Али и због постављања подобних а неспособних на руководећа радна мјеста, због њихове бахатости и неписмености, због понашања као да су и државне фирме њихово приватно власништво, због немогућности напредовања осим опет подобних а неспособних. И тако у недоглед…
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.