Најтеже долазе до посла економисти, љекари најлакше

Слаба потражња за овим кадром присутна је већ дуже вријеме и то углавном због неповезаности тржишта рада с образовним профилима и уписном политиком коју креирају високошколске установе.

Наиме, према њиховим подацима, у оквиру седмог степена стручне спреме на Заводу је највише дипломираних економиста, дипломираних правника и професора разредне наставе.

"Анализирајући број пријављених лица према дужини чекања на запослење видимо да на посао најдуже чекају квалификовани радници којих је уједно и највише пријављено, металци са просјечном дужином чекања око пет година, текстилци и прерађивачи дрвета са просјечном дужином чекања око седам година, затим лица са средњом стручном спремом, рудари, матуранти гимназије, механичари и машинисти чија је просјечна дужина чекања на евиденцији више од пет година", појаснили су из Завода.

Додају да је, пратећи стање на тржишту рада, јасно да се дешавају одређене промјене у самом начину пословања.

"Ту се најчешће мисли на дигитализацију разних пословних функција тако да је највећи број нових радних мјеста настао у области информатичко-комуникационих технологија, те занатских занимања претежно у индустријској и услужним дјелатностима, као и у области грађевинарства, програмери, помоћни радници у производњи, трговци, обућари, шивачи, заваривачи, конобари, кувари, бравари, возачи, електротехничари и зидари", рекли су у Заводу.

Додају да у оквиру високе стручне спреме од стране послодавца имају исказан интерес за запошљавање љекара различитих профила, инжењера информационих технологија, професора математике, васпитача…

(БН/Независне)