Ово је почетак краја љетовања на Медитерану?!

Угледни британски портал Тхе Телеграпх наводи да сви знакови упућују на то да ће до краја овог вијека популарност Медитерана као привлачног одредишта за љетни одмор пасти.

Као главни разлог за то Тхе Телеграпх наводи екстремне врућине и топлотне таласе који постају стандард у овом дијелу Европе, а могли би довести до тога да клима постане неугодна за угодан одмор.

То се већ догађа. Грчка је сада доживјела најранији топлотни шок. У Каталонији се већ у вријеме око Ускрса упозоравало да се рационално троши вода због рекордне суше. Сицилија је још 2021. биљежила температуре више од 48 степени, а сада је један сицилијански објект одбијао госте због несташице воде.

Неки људи тврде да је Европа увијек доживљавала овакве сезонске топлотне таласе што је истина. Но, раније ниси били ни толико врући нити толико чести. Цоперницус Цлимате Цханге Сервице наводи да је десет најтоплијих година забиљежено од 2000. године на овамо.

Климатске промјене су, наравно, глобални проблем, за који се научна заједница слаже да је погоршан људским претјераним загађивањем од индустријске револуције. По свему судећи, ствари би се могле додатно захуктати.

Петер Стотт, бивши водитељ Мет Оффицеа, још 2021. је прогнозирао да би температуре на Медитерану ускоро могле пријећи 50 степени.

“Чини се да би ово љето могло пружити још рекордних температура”, рекао је за Тхе Телеграпх Росие Мамматт, докторанд и стручњак за метеорологију на Универзитету Реадинг.

Пораст температура прво ће погодити оне у јужној Европи. Стопа смртности повезана с врућином у Европи порасла је 30 посто од раздобља 2003.-12. до 2013.-22., према извјештају Ланцета.

Дужа, топлија и суша љета такође узрокују суше, које заузврат утичу на пољопривреду и производњу хране, оштећују инфраструктуру и уништавају станишта. Средоземно море се загријава брже од глобалног просјека, а предвиђа се да ће до 2100. порасти и до једног метра.

Зависност од туризма

Британски портал пише да, узимајући све ове факторе у обзир, није тривијално већ сада размишљати гдје ћете на одмор 2043. године. Туризам је изузетно важан медитеранским земљама – чини 18 посто БДП-а у Грчкој, 12 посто у Шпанији, 10,5 посто у Италији. Владе ових земаља већ размишљају о томе што ће климатске промјене значити за њихове економије.

И док се Медитеран загријава, одмаралишта широм Алпа имала су мање количине снијега посљедњих зима, па се су многа од њих почела окретати према моделу љетњег туризма. То значи више wеллнесс опција, више туризма за проматрање звијезда, више културних фестивала и тако даље.

Још једна посљедица биће и продужење сезоне, а ускршњи одмор те средина маја и октобра постаће све популарнија раздобља за одмор, због чега неке компаније већ прилагођавају своје календаре.

“Више не организирамо планинарска путовања у Шпанији и Португалу током најтоплијих мјесеци јула и августа, а додали смо више излета изван сезоне у априлу и октобру како бисмо људима олакшали избјегавање екстремних температура. Такође смо додали зимска путовања у мјеста попут Грчке и Хрватске”, каже Радек Ноwак из Интрепид Травела.

Тренутно је Медитеран једна од најпожељнијих љетних дестинација, но због све већих температура, евакуација због пожара и других посљедица загријавања, туристи ће неизбјежно почети гледати другачије.

(Тхе Телеграпх) Фото: Профимедиа