Законодавци не желе да сијеку грану на којој сједе

Централна изборна комисија БиХ до сада је изрекла низ новчаних санкција политичким субјектима због преурањене кампање, злоупотребе јавних ресурса и дјеце у политичке сврхе... Међутим, поједини су и након казне наставили са истим кршењима изборног закона.

Бројне политичке странке одлучиле су да неће да чекају септембар и почетак званичне изборне кампање и на друштвеним мрежама су почеле с промоцијом својих програма и кандидата за локалне изборе... Због тога је Централна изборна комисија изрекла низ новчаних казни за преурањену кампању, али и за злоупотребу дјеце у политичке сврхе, те злоупотребу јавних ресурса у сврху промоције страначких политика...

До сада су кажњени ДНС, Народ и Правда, СДА, Наша Странка, Уједињена Српска, Босанска странка и СНСД три пута...

“Мени је неприхватљиво да неко ко претендује да сутра буде у представничкој власти, да доноси прописе који ће се тицати грађана, које ће грађани морати поштовати, да не поштује законе ове државе и то доказује колико смо ми далеко од владавине права и поимања политике у БиХ. Умјесто да се води у општем интересу, води се у личном интересу", наглашава бивши члан ЦИК-а Вехид Шехић.

Иако ЦИК има овлашћења да изрекне казне и до 30. 000 марака, оне су до сада биле на законском минимуму од 3 или 4 хиљаде марака.

Дарио Јовановић из Коалиције за слободне и поштене изборе “Под лупом” каже да су санкције за повреде Изборног закона Босне и Херцеговине генерално ниске и да нису одвраћајућег карактера.

“Дакле, оне охрабрују, а не обесхрабрују политичке субјекте да чине прекршаје који им директно доносе корист у виду броја гласова на изборима. Све док је то тако, док је добит за политичке субјекте и кандидате у броју гласова већа од онога што они могу уплатити као санкцију према Централној изборној комисији, то ће и бити случај. Због тога санкције требају бити најстроже могуће. Требају бити одвраћајућег карактера”, закључује Јовановић.

И Шехић сматра да, посебно владајућим странкама које су на извору јавног новца, казне од 3 или 4 хиљаде марака не представљају проблем, те да би ЦИК требало да почне да изриче максималне казне од 30. 000 марака.

(БН) Фото: БН

Шехић каже и да треба увести још један вид казне.

“Мислим да би она била најдјелотворнија... Да се политичким субјектима, који најмање три или пет пута крше овај члан преурејене изборне кампање, поништи овјера за учешће на изборима. То би за мене била једина адекватна санкција и она би превентивно дјеловала. Имала би генералну превенцију, тако да би и сви будући који би долазили у ситуацију да можда крше изборни закон добро размислили, али би се тако и морално прочистио политички простор у БиХ”, додаје Шехић.

Из Коалиције "Под лупом" истичу и да би странкама, вишеструким повратницима у кршењу изборног закона, требало привремено укинути финансирање из буџета. Кажу да ове, ригорозније казне, већ дуго предлажу министрима, посланицима и делегатима, али законодавци очигледно не желе да сијеку грану на којој сједе...

(БН) Фото: БН