Кум није дугме: За Радишићеву зграду нових 37,5 милиона марака

Наиме, Радишићев „Гранд траде“ је био једини понуђач на два тендера УИО за куповину зграде у Бањалуци, али је његова понуда одбијена јер УИО није имала на располагању око 100 милиона КМ колико је он тражио.

Међутим, ствари би се значајно могле промијенити уколико парламент усвоји предложени нацрт буџета.

Наиме, УИО тренутно на располагању има 67,5 милиона КМ, а нацртом буџета за ову годину, предвиђено је да добију још 37,5 милиона КМ, са чиме би затворили финансијску конструкцију и окончали десетогодишњу потрагу за објектом са којим би окончали свој подстанарски живот.

Шанса да неко други поред Радишића и његове форме добије новац је минимална, с обзиром на то да услови по питању смјештаја које УИО тражи одговарају искључиво овом бизнисмену, док су за све друге понуђаче они елиминациони.

То говори и податак да се на претходна два конкурса као једини понуђач јавио само „Гранд Траде“, који је успут испуњавао све тражене услове, али је УИО у оба случаја због недостатка новца била принуђена да понуде одбаци.

УИО је конкурсом тражила објекат за главну канцеларију и регионални центар површине 16.000 квадрата, од чега минимално 10.000 метара треба да буде канцеларијског простора, 2.000 квадрата вишенамјенског и минимално 4.000 квадрата паркинга.

Радишић је у првој понуди за 17.020 квадрата пословног простора тражио 84.249.000 КМ без ПДВ-а, односно 4.950 КМ по квадратном метру. Са ПДВ-ом објекат је требало да кошта 98,5 милиона КМ.

Међутим, како није имала новца УИО је понуду одбила.

У другом покушају, Радишић је доставио двије понуде. Првом је Управи понуђен објекат од 12.280 квадрата за 71,1 милион КМ без паркинга, док је друга понуда са паркингом била 98,6 милиона КМ. Ипак, и она је одбијена из истог разлога.

Дуго година уназад Управа је на располагању имала тек око 36 милиона марака, али се ствари мијењају у марту прошле године, мјесец дана пред именовање Зорана Тегелтије на позицију директора УИО БиХ, гдје јој се кроз буџет одобрава преко 30 милиона марака.

У међувремену, Тегелтију, који је до тада био министар финансија и трезора БиХ на тој позицији мијења страначки колега Срђан Амиџић са чиме је СНСД направио својеврсну осовину на релацији министарство – управа.

То је уствари и кључни моменат који ће довести до тога да УИО добије новац и склопи посао са Радишићем.

Наиме, управо Министарство финансија и трезора је то које одобрава буџетом новац у ове сврхе, а које је годинама раније било нијемо на позиве из УИО за додатну финансијску подршку.

Међутим, доласком Тегелтије и Амиџића ствари су се промијениле.

„Још од јавног огласа за куповину зграде у Бањалуци из 2020. године, када је стигла понуда која је испуњавала услове, Управа није имала потребна средства и иста су континуирано тражена од Савјета министара БиХ и ресорног Министарства финансија и трезора БиХ“, кажу у УИО БиХ.

Они напомињу да буџет институција БиХ за 2024. годину још није прошао парламентарну процедуру, те да ће се тек кад буде објављен у Службеном гласнику знати да ли ће добити додатна средства.

„Услови у којима раде службеници УИО у Бањалуци су катастрофални, а тренутно се налазимо на четири различите локације, што увелико отежава функционисање институције“, поручују они.

О томе да ли ће и када расписивати нови конкурс те да ли ће се услови у истом мијењати, нису одговорили.

Влада тражи да се УИО исели из њених просторија

Иначе, занимљиво је да се паралелно са причом о куповини нове зграде, од УИО тражи да напусти садашње просторије у улици Бана Лазаревића у Бањалуци.

Оне су у власништву Владе Републике Српске, а УИО у њима борави 20 година. Влада је прошле године упутила допис Управи којим тражи да се из њих исели како би ту смјестила своје институције, што је по оцјени многих својеврсни притисак, али алиби да се питање смјештаја што прије ријеши.

Подсјећамо, запослени у УИО БиХ у Бањалуци раде на неколико локација које према подацима из 2022. године мјесечно плаћају 43.000 марака.

У Транспаренцy интернатионалу БиХ кажу да је потреба УИО за новим објектом за смјештај Главне канцеларије и Регионалног центра неспорна, али и додају да досадашњи неуспјели покушаји куповине говоре да је потребно нешто мијењати.

„Најлогичније је да то буду постављени услови и то првенствено у погледу локације, односно да се прошири са ужег градског језгра или да предмет набавке не буде нужно постојећи објекат“, каже Дамјан Ожеговић из ТИБиХ.

Према његовим ријечима, тамо гдје се јавља само један понуђач, јасно је да конкуренције нема и да се нешто мора мијењати.

„До сада се објекат могао изградити да се кренуло у такву инвестицију“, закључује Ожеговић.

Зашто УИО БиХ није инсистирао на идеји да као инвеститор гради за себе намјенски објекат у складу са својим потребама и тако избјегне плаћање високих грађевинских маржи у Српској, остало је непознато.

Градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић је коментаришући случај УИО БиХ још у августу 2021. године обећао бесплатно земљиште за градњу објекта, али се, како су касније потврдили у Управи, једноставно ућутао.

(Цапитал)